Knjiga Postanka 31

1A on ču stvari sinova Labanovih: "Uzeo je Jakov sve što je pripadalo ocu našemu, i od onoga što je pripadalo ocu našemu stekao je sve ovo bogatstvo." 2I vidje Jakov lice Labanovo, i gle, ne bijaše on s njim kao jučer i prekjučer. 3Tada Jahve reče Jakovu: "Vrati se u zemlju otaca svojih i rodu svomu, a Ja ću biti s tobom." 4I posla Jakov te pozva Rahelu i Leu u polje k stadu svomu. 5Pa im reče: "Vidim ja lice oca vašega, da on nije prema meni kao jučer i prekjučer, ali Bog oca mojega bijaše sa mnom. 6A vi znate da sam svom snagom svojom služio ocu vašemu. 7Ali otac je vaš prevario mene i promijenio plaću moju deset puta, no nije mu dao Bog da mi učini zlo. 8Ako bi ovako rekao: 'Pjegavi će biti plaća tvoja', sve je stado rađalo pjegave; a ako bi ovako rekao: 'Prugasti će biti plaća tvoja', sve je stado rađalo prugaste. 9Tako Bog izbavi stoku oca vašega i dade je meni. 10I bješe u vrijeme parenja stada: podigoh oči svoje i vidjeh u snu, i gle, jarci koji su skakali na stado bijahu prugasti, pjegavi i šareni. 11Tada mi reče anđeo Božji u snu: 'Jakove!' A ja rekoh: 'Evo me!' 12I on reče: 'Podigni sad oči svoje i vidi: svi jarci koji skaču na stado prugasti su, pjegavi i šareni, jer vidjeh sve što ti Laban čini. 13Ja sam Bog iz Betela, gdje si pomazao stup, gdje si Mi zavjetovao zavjet. Sada ustani, izađi iz zemlje ove i vrati se u zemlju rođenja svojega.'" 14A Rahela i Lea odgovoriše i rekoše mu: "Zar je još nama udjela i baštine u kući oca našega? 15Zar mu se ne ubrajamo u tuđinke? Jer nas je prodao, pa je doista i pojeo novac naš. 16Jer sve bogatstvo koje je Bog izbavio od oca našega pripada nama i sinovima našim. A sada, sve što ti je Bog rekao, učini." 17Tada usta Jakov te podiže sinove svoje i žene svoje na deve; 18i potjera svu stoku svoju i sve imanje svoje što ga steče, stoku vlasništva svojega koju steče u Padan Aramu, da pođe k Izaku, ocu svojemu, u zemlju Kanaan. 19A Laban bijaše otišao strići stado svoje, pa Rahela ukrade terafime što pripadahu ocu njezinu. 20I ukrade Jakov srce Labana Aramejca, jer mu ne javi da on bježi. 21Tako pobježe on sa svime što bijaše njegovo; i usta te prijeđe rijeku i upravi lice svoje prema gorju Gileadu. 22A u treći dan bi javljeno Labanu da je Jakov pobjegao. 23On uze braću svoju sa sobom i potjera za njim sedam dana puta, te ga sustiže u gorju Gileadu. 24Ali dođe Bog k Labanu Aramejcu u noćnom snu i reče mu: "Čuvaj se da ne govoriš s Jakovom ni dobro ni zlo." 25I sustiže Laban Jakova; a Jakov bijaše razapeo šator svoj u gorju, pa i Laban razape s braćom svojom u gorju Gileadu. 26Tada Laban reče Jakovu: "Što si učinio te si ukrao srce moje i odveo kćeri moje kao zarobljenice mača? 27Zašto si potajno pobjegao i pokrao me, a nisi mi javio da te ispratim s radošću i s pjesmama, uz bubanj i liru? 28I nisi mi dopustio da poljubim sinove svoje i kćeri svoje; sada si ludo postupio učinivši to. 29Ruka je moja kadra kao Bog učiniti vam zlo, ali Bog oca vašega sinoć mi reče: 'Čuvaj se da ne govoriš s Jakovom ni dobro ni zlo.' 30A sada, doista si otišao jer si silno čeznuo za kućom oca svojega; ali zašto si ukrao bogove moje?" 31A Jakov odgovori i reče Labanu: "Jer se pobojah; jer rekoh: da mi ne otmeš kćeri svoje. 32Kod koga nađeš bogove svoje, taj neće živjeti. Pred braćom našom prepoznaj što je kod mene i uzmi sebi!" A Jakov ne znaše da ih je Rahela ukrala. 33I uđe Laban u šator Jakovljev i u šator Lein i u šator dviju sluškinja, ali ne nađe; potom izađe iz šatora Leina i uđe u šator Rahelin. 34A Rahela bijaše uzela terafime, stavila ih u sedlo devino i sjela na njih; i opipa Laban sav šator, ali ne nađe. 35I ona reče ocu svojemu: "Neka ne plane gnjev u očima gospodara mojega što ne mogu ustati pred tobom, jer je na meni običaj ženski." Tako on pretraži, ali ne nađe terafime. 36Tada usplamtje Jakov te se posvadi s Labanom; i odgovori Jakov i reče Labanu: "Koji je prijestup moj, koji je grijeh moj, da si se žestoko oborio za mnom? 37Kad si prepipao sve stvari moje, što si našao od svih stvari kuće svoje? Stavi ovdje pred braću moju i braću svoju, pa neka presude između nas dvojice! 38Ovo sam dvadeset godina ja s tobom: ovce tvoje i koze tvoje ne pobaciše, a ovnove stada tvojega ne pojedoh. 39Rastrgano nisam donosio k tebi, ja sam to nadoknađivao; iz ruke si moje to tražio, bilo ukradeno danju bilo ukradeno noću. 40Bijah tako da me danju izjedala žega, a mraz noću, i bježaše san moj od očiju mojih. 41Ovo mi je dvadeset godina u kući tvojoj: služih ti četrnaest godina za dvije kćeri tvoje i šest godina za stado tvoje, a ti si promijenio plaću moju deset puta. 42Da nije Bog oca mojega, Bog Abrahamov i Strah Izakov, bio uza me, doista bi me sada praznih ruku otpustio. Muku moju i trud dlanova mojih vidje Bog, pa je sinoć ukorio." 43A Laban odgovori i reče Jakovu: "Kćeri su moje kćeri, i sinovi su moji sinovi, i stado je moje stado, i sve što ti vidiš moje je; ali kćerima mojim — što da učinim njima danas ili sinovima njihovim koje rodiše? 44Nego sada dođi, sklopimo savez ja i ti, i neka bude za svjedoka između mene i tebe." 45Tada Jakov uze kamen i podiže ga za spomen-stup. 46I reče Jakov braći svojoj: "Skupite kamenje!" I uzeše kamenje te načiniše gomilu; i jedoše ondje na gomili. 47I nazva je Laban Jegar sahaduta, a Jakov je nazva Gal-ed. 48A Laban reče: "Gomila je ova danas svjedok između mene i tebe." Zbog toga joj nadjenu ime Gal-ed, 49i Mispa, jer reče: "Neka motri Jahve između mene i tebe kada budemo skriveni jedan od drugoga. 50Ako budeš tlačio kćeri moje i ako uzmeš žene povrh kćeri mojih — premda nema čovjeka s nama, vidi: Bog je svjedok između mene i tebe." 51I reče Laban Jakovu: "Evo gomile ove i evo spomen-stupa koji postavih između sebe i tebe: 52svjedok je gomila ova i svjedokinja je spomen-stup da ja neću prijeći gomilu ovu k tebi i da ti nećeš prijeći gomilu ovu i spomen-stup ovaj k meni na zlo. 53Bog Abrahamov i Bog Nahorov neka sude među nama — Bog oca njihova." A Jakov priseže Strahom oca svojega Izaka. 54Potom Jakov zakla žrtvu u gorju i pozva braću svoju da jedu kruha; i jedoše kruha te prenoćiše u gorju. 55A Laban porani ujutro, poljubi sinove svoje i kćeri svoje te ih blagoslovi; zatim Laban ode i vrati se u mjesto svoje.