Knjiga Postanka 27

1I dogodi se, kad Izak ostari i oči mu potamnješe te nije mogao gledati, da pozva Ezava, svoga starijeg sina, i reče mu: "Sine moj!" A on mu reče: "Evo me." 2Tada reče: "Evo, ostario sam, ne znam dan svoje smrti. 3Zato sada uzmi, molim te, svoje oružje, svoj tobolac i svoj luk, pa izađi u polje i ulovi mi lovinu, 4i napravi mi ukusna jela kakva volim te mi ih donesi da jedem, kako bi te blagoslovila duša moja prije nego umrem." 5A Rebeka slušaše dok je Izak govorio svome sinu Ezavu. I ode Ezav u polje uloviti lovinu da je donese. 6Tada Rebeka reče svome sinu Jakovu: "Evo, čula sam tvoga oca gdje govori tvome bratu Ezavu: 7'Donesi mi lovinu i načini mi ukusna jela da jedem, pa ću te blagosloviti pred Jahvom prije svoje smrti.' 8Zato sada, sine moj, poslušaj moj glas u onome što ti ja zapovijedam. 9Idi, molim te, k stadu i uzmi mi odande dva dobra jareta od koza, pa ću ih napraviti kao ukusna jela za tvoga oca, kakva voli, 10te ćeš ih donijeti svome ocu da jede, kako bi te blagoslovio prije svoje smrti." 11A Jakov reče svojoj majci Rebeki: "Gle, moj brat Ezav dlakav je čovjek, a ja sam gladak čovjek. 12Možda će me opipati moj otac pa ću u njegovim očima biti kao varalica i donijet ću na sebe prokletstvo, a ne blagoslov." 13A majka mu njegova reče: "Na mene kletva tvoja, sine moj! Samo poslušaj moj glas pa idi i uzmi mi." 14I on ode, uze i donese svojoj majci, a majka njegova načini ukusna jela kakva je volio njegov otac. 15Zatim Rebeka uze dragocjenu odjeću Ezava, svoga starijeg sina, koja bijaše kod nje u kući, te obuče Jakova, svoga mlađeg sina; 16a kože jarića od koza stavi na njegove ruke i na glatki dio njegova vrata. 17I dade ukusna jela i kruh koji je napravila u ruke svome sinu Jakovu. 18On dođe k svome ocu i reče: "Oče moj!" A on reče: "Evo me! Tko si ti, sine moj?" 19Jakov reče svome ocu: "Ja sam Ezav, tvoj prvenac; učinio sam kako si mi govorio. Ustani, molim te, sjedni i jedi od moje lovine, kako bi me blagoslovila duša tvoja." 20Tada Izak reče svome sinu: "Kako to da si tako brzo našao, sine moj?" A on reče: "Jer mi je to priredio Jahve, Bog tvoj." 21Nato Izak reče Jakovu: "Pristupi, molim te, da te opipam, sine moj, jesi li ti doista moj sin Ezav ili nisi." 22I pristupi Jakov k svome ocu Izaku, a on ga opipa i reče: "Glas je glas Jakovljev, ali ruke su ruke Ezavove." 23I ne prepozna ga, jer mu ruke bijahu dlakave kao ruke njegova brata Ezava; pa ga blagoslovi. 24I upita: "Jesi li ti doista moj sin Ezav?" A on odgovori: "Jesam." 25Tada reče: "Primakni mi da jedem od lovine svoga sina, kako bi te blagoslovila duša moja." I primaknu mu te on jede, i donese mu vina te on pi. 26Zatim mu reče njegov otac Izak: "Pristupi, molim te, i poljubi me, sine moj." 27I on pristupi i poljubi ga; a on pomirisa miris njegove odjeće, blagoslovi ga i reče: "Vidi, miris je moga sina kao miris polja koje je blagoslovio Jahve! 28Neka ti Bog dade od rose Nebesa i od pretiline zemlje, i obilje žita i mošta! 29Neka ti služe narodi i neka ti se klanjaju plemena! Budi gospodar svojoj braći i neka ti se klanjaju sinovi tvoje majke! Proklet bio tko tebe proklinje, a blagoslovljen tko tebe blagoslivlja!" 30I dogodi se, čim Izak završi blagoslivljati Jakova, i tek što je Jakov izašao ispred lica svoga oca Izaka, da njegov brat Ezav dođe iz svoga lova. 31I napravi i on ukusna jela pa donese svome ocu, te reče svome ocu: "Neka ustane moj otac i neka jede od lovine svoga sina, kako bi me blagoslovila duša tvoja." 32A njegov mu otac Izak reče: "Tko si ti?" On odgovori: "Ja sam tvoj sin, tvoj prvorođenac Ezav." 33Tada Izak silno udrhta od velika drhtanja i reče: "Tko je dakle onaj koji je ulovio lovinu i donio mi, te sam jeo od svega prije nego što si ti došao, pa sam ga blagoslovio? I blagoslovljen će ostati!" 34Kad Ezav ču riječi svoga oca, povika veoma velikom i gorkom vikom te reče svome ocu: "Blagoslovi i mene, oče moj!" 35A on reče: "Došao je tvoj brat s prijevarom i uzeo tvoj blagoslov." 36Tada Ezav reče: "Nije li s pravom nazvano ime njegovo Jakov? Ta prevario me već dva puta: prvorodstvo mi je uzeo, a evo sada uze i moj blagoslov!" I još reče: "Zar za mene nisi sačuvao blagoslov?" 37Izak odgovori i reče Ezavu: "Evo, postavio sam ga gospodarom nad tobom, i svu sam njegovu braću dao njemu za sluge, te sam ga žitom i moštom podupro; a što onda mogu učiniti za tebe, sine moj?" 38Nato Ezav reče svome ocu: "Zar je samo jedan blagoslov u tebe, oče moj? Blagoslovi i mene, oče moj!" I podiže Ezav svoj glas i zaplaka. 39Tada njegov otac Izak odgovori i reče mu: "Evo, daleko od pretiline zemlje bit će tvoje boravište, i daleko od rose Nebesa odozgo. 40Od svoga ćeš mača živjeti i svome ćeš bratu služiti; ali dogodit će se, kada se pobuniš, da ćeš strgnuti njegov jaram sa svoga vrata." 41I zamrzi Ezav Jakova zbog blagoslova kojim ga je blagoslovio njegov otac, pa reče Ezav u svome srcu: "Približit će se dani žalovanja za mojim ocem, pa ću ubiti svoga brata Jakova." 42Kada Rebeki biše javljene riječi Ezava, njezina starijeg sina, ona posla i pozva Jakova, svoga mlađeg sina, te mu reče: "Evo, tvoj brat Ezav tješi se mišlju da te ubije. 43Zato sada, sine moj, poslušaj moj glas: ustani i pobjegni k mome bratu Labanu u Haran, 44i ostani s njim nekoliko dana, dok se ne odvrati gnjev tvoga brata, 45dok se ne odvrati jarost tvoga brata od tebe i on ne zaboravi ono što si mu učinio; tada ću poslati i uzeti te odande. Zašto da ostanem bez vas obojice u jedan dan?" 46Potom Rebeka reče Izaku: "Omrznuo mi je život zbog kćeri Hetovih. Ako Jakov uzme ženu od kćeri Hetovih, kakve su ove, od kćeri ove zemlje, čemu mi onda život?"