Knjiga Postanka 47

1I dođe Josip te javi faraonu i reče: "Otac moj i braća moja, i sitna stoka njihova i goveda njihova i sve što je njihovo, dođoše iz zemlje kanaanske, i evo ih u zemlji Gošen." 2A između sve braće svoje uze pet ljudi pa ih postavi pred faraona. 3I reče faraon braći njegovoj: "Što je posao vaš?" A oni rekoše faraonu: "Pastiri sitne stoke tvoje su sluge, i mi i očevi naši." 4I rekoše faraonu: "Dođosmo boraviti u zemlji jer nema paše za sitnu stoku koju imaju sluge tvoje, budući da je teška glad u zemlji kanaanskoj; a sada, neka se nastane, molimo, sluge tvoje u zemlji Gošen." 5Tada faraon reče Josipu: "Otac tvoj i braća tvoja dođoše k tebi. 6Zemlja egipatska pred tobom je; u najboljem dijelu zemlje naseli oca svojega i braću svoju. Neka prebivaju u zemlji Gošen; a ako znaš da među njima ima sposobnih ljudi, postavi ih nadstojnicima stoke nad onim što je moje." 7I dovede Josip Jakova, oca svojega, pa ga postavi pred faraona; i blagoslovi Jakov faraona. 8A faraon reče Jakovu: "Koliko je dana godina života tvojega?" 9I reče Jakov faraonu: "Dana godina mojega tuđinstva ima sto i trideset godina; malobrojni i zli bijahu dani godina života mojega i ne dostigoše dane godina života otaca mojih u danima njihova tuđinstva." 10I blagoslovi Jakov faraona te izađe ispred faraona. 11I naseli Josip oca svojega i braću svoju te im dade posjed u zemlji egipatskoj, u najboljem dijelu zemlje, u zemlji Ramsesovoj, kao što zapovjedi faraon. 12I uzdržavaše Josip oca svojega i braću svoju i sav dom oca svojega kruhom, prema broju nejači. 13A kruha ne bijaše u svoj zemlji jer glad bijaše veoma teška, te iznemože zemlja egipatska i zemlja kanaanska od gladi. 14I pokupi Josip sav novac što se našao u zemlji egipatskoj i u zemlji kanaanskoj za žito koje kupovahu, pa donese Josip novac u kuću faraonovu. 15A kad nestade novca iz zemlje egipatske i iz zemlje kanaanske, dođoše svi Egipćani k Josipu: "Daj nam kruha! Pa zašto da umremo pred tobom zato što je nestalo novca?" 16A Josip reče: "Dajte stoku svoju pa ću vam dati kruha za stoku vašu, ako je nestalo novca." 17I dovedoše stoku svoju k Josipu, a Josip im dade kruha za konje i za sitnu stoku i za goveda i za magarce; i opskrbljivaše ih kruhom za svu stoku njihovu te godine. 18I prođe ta godina, pa dođoše k njemu druge godine i rekoše mu: "Nećemo tajiti od gospodara svojega da je novac potrošen, a stoka i živina pripala je gospodaru mojemu; nije ostalo ništa pred gospodarom mojim osim tijela naših i zemlje naše. 19Zašto da umremo pred očima tvojim, i mi i zemlja naša? Kupi nas i zemlju našu za kruh, pa ćemo mi i zemlja naša biti robovi faraonu; i daj sjemena da živimo i ne umremo, a zemlja da ne opusti." 20Tako Josip kupi svu zemlju egipatsku za faraona, jer Egipćani prodaše svaki svoje polje budući da ih pritisnu glad; i zemlja pripade faraonu. 21A narod preseli u gradove, s jednoga kraja međe egipatske pa do drugoga kraja njezina. 22Samo zemlju svećeničku ne kupi, jer svećenicima pripadaše određeni dio od faraona pa su jeli svoj određeni dio koji im dade faraon; zbog toga ne prodaše zemlje svoje. 23Tada Josip reče narodu: "Evo, kupih vas danas i zemlju vašu za faraona; evo vam sjeme pa zasijte zemlju. 24A kad bude urod, dat ćete petinu faraonu, dok će četiri dijela biti vama za sjeme polju i za hranu vašu i za one koji su u kućama vašim i za jelo nejači vašoj." 25A oni rekoše: "Održao si nas na životu! Neka nađemo milost u očima gospodara svojega pa ćemo biti robovi faraonu." 26I postavi to Josip kao propis sve do danas nad zemljom egipatskom: faraonu petina; samo zemlja samih svećenika ne postade faraonova. 27Tako se nastani Izrael u zemlji egipatskoj, u zemlji Gošen; i stekoše posjed u njoj te bijahu plodni i umnožiše se veoma. 28I poživje Jakov u zemlji egipatskoj sedamnaest godina; a dana Jakovljevih, godina života njegova, bijaše sto četrdeset i sedam godina. 29Kad se približiše dani Izraelu da umre, pozva on sina svojega Josipa i reče mu: "Ako sam, molim te, našao milost u očima tvojim, stavi, molim te, ruku svoju pod bedro moje te mi iskaži milost i vjernost: nemoj me, molim te, pokopati u Egiptu, 30nego kad legnem s očevima svojim, iznesi me iz Egipta i pokopaj me u grobnici njihovoj." A on reče: "Ja ću učiniti po riječi tvojoj." 31Nato reče: "Prisegni mi!" I priseže mu; a Izrael se pokloni nad uzglavljem postelje.