Knjiga Postanka 30

1A Rahela vidje da ne rodi Jakovu, pa pozavidje Rahela sestri svojoj i reče Jakovu: "Daj mi sinove, a ako ne, umrijet ću!" 2Tada se raspali gnjev Jakovljev na Rahelu pa reče: "Zar sam ja umjesto Boga, koji ti je uskratio plod utrobe?" 3A ona reče: "Evo sluškinje moje Bilhe; uđi k njoj pa neka rodi na koljenima mojim, da se i ja izgradim od nje." 4I dade mu Bilhu, sluškinju svoju, za ženu, te Jakov uđe k njoj. 5I zatrudnje Bilha te rodi Jakovu sina. 6Tada reče Rahela: "Sudio mi je Bog, a i čuo je glas moj te mi dao sina." Stoga mu nadjenu ime Dan. 7I ponovo zatrudnje Bilha, sluškinja Rahelina, te rodi drugoga sina Jakovu. 8A Rahela reče: "Božjim sam se hrvanjima hrvala sa sestrom svojom, a i nadvladala sam." I nadjenu mu ime Naftali. 9Kad Lea vidje da je prestala rađati, uze Zilpu, sluškinju svoju, i dade je Jakovu za ženu. 10I rodi Zilpa, sluškinja Leina, Jakovu sina. 11Tada reče Lea: "Dođe sreća!" I nadjenu mu ime Gad. 12Potom Zilpa, sluškinja Leina, rodi drugoga sina Jakovu. 13A Lea reče: "U sreći mojoj! Jer sretnom me proglasiše kćeri." I nadjenu mu ime Ašer. 14I ode Ruben u dane žetve pšenice pa nađe mandragore u polju i donese ih Lei, majci svojoj. Tada Rahela reče Lei: "Daj mi, molim te, od mandragora sina svojega." 15A ona joj reče: "Zar je malo što si uzela muža mojega, pa da uzmeš i mandragore sina mojega?" Nato reče Rahela: "Zato će leći s tobom noćas u zamjenu za mandragore sina tvojega." 16Kad Jakov navečer dođe iz polja, izađe Lea pred njega i reče: "K meni ćeš ući, jer sam te doista unajmila za mandragore sina svojega." I leže s njom one noći. 17I usliša Bog Leu, te ona zatrudnje i rodi Jakovu petoga sina. 18Tada reče Lea: "Dao mi je Bog plaću moju jer sam dala sluškinju svoju mužu svojemu." I nadjenu mu ime Jisakar. 19I ponovo zatrudnje Lea te rodi šestoga sina Jakovu. 20Tada reče Lea: "Obdario me Bog darom dobrim; ovaj put prebivat će sa mnom muž moj, jer sam mu rodila šest sinova." I nadjenu mu ime Zebulun. 21A poslije rodi kćer i nadjenu joj ime Dina. 22Tada se Bog sjeti Rahele; i usliša je Bog te otvori utrobu njezinu. 23I ona zatrudnje i rodi sina, pa reče: "Ukloni Bog sramotu moju!" 24I nadjenu mu ime Josip: "Neka mi Jahve doda drugoga sina!" 25I bi, kad Rahela rodi Josipa, da Jakov reče Labanu: "Otpusti me da odem u mjesto svoje i u zemlju svoju. 26Daj mi žene moje i djecu moju, za koje sam ti služio, pa da odem; jer ti znaš službu moju kojom sam ti služio." 27A Laban mu reče: "Ako sam, molim te, našao milost u očima tvojim — gatao sam i vidio da me Jahve blagoslovio zbog tebe." 28I reče: "Odredi mi plaću svoju, i dat ću je." 29A on mu reče: "Ti znaš kako sam ti služio i kako je bilo stoci tvojoj sa mnom; 30jer ono malo što si imao prije mene silno se razmnožilo, i Jahve te blagoslovio s dolaskom mojim. A sada, kada ću i ja raditi za kuću svoju?" 31Tada on reče: "Što da ti dam?" A Jakov reče: "Nećeš mi dati ništa; ako mi učiniš ovu stvar, ponovo ću pasti i čuvati stado tvoje: 32proći ću danas kroz sve stado tvoje uklanjajući iz njega svako grlo pjegavo i šareno, i svako grlo tamno među janjcima, te šareno i pjegavo među kozama, i to će biti plaća moja. 33I svjedočit će za mene pravednost moja u sutrašnji dan, kada dođeš pred lice moje pogledati plaću moju: sve što ne bude pjegavo i šareno među kozama i tamno među janjcima, neka se kod mene smatra ukradenim." 34A Laban reče: "Evo, neka bude po riječi tvojoj!" 35Ali onoga dana ukloni jarce prugaste i šarene i sve koze pjegave i šarene, sve na čemu bijaše bijeloga, i sve tamno među janjcima, te ih dade u ruke sinovima svojim. 36I postavi tri dana hoda između sebe i Jakova, dok Jakov napasaše preostalo stado Labanovo. 37A Jakov uze sebi svježe prutove od topole, badema i platane pa na njima oguli bijele pruge, otkrivajući bjelinu koja bijaše na prutovima. 38I postavi prutove koje je ogulio u korita, u pojila s vodom kamo su stada dolazila piti, pred stada, te se ona parahu kad su dolazila piti. 39I parahu se stada uz prutove, pa su stada rađala prugaste, pjegave i šarene. 40A janjce Jakov odvoji te okrenu glave stada prema prugastom i svemu tamnom u stadu Labanovu; i postavi sebi stada zasebno te ih ne stavi uz stado Labanovo. 41I kad god bi se parilo snažnije stado, Jakov bi postavio prutove u korita pred oči stada, da se pare uz prutove; 42a kad bi stado bilo slabo, ne bi ih stavljao; tako su slaba pripadala Labanu, a snažna Jakovu. 43Tako se taj čovjek veoma, veoma raširi te imadaše mnoga stada, sluškinje i sluge, deve i magarce.