Knjiga Postanka 42

1I vidje Jakov da u Egiptu ima žita, pa reče Jakov sinovima svojim: "Zašto se gledate?" 2Tada reče: "Gle, čuo sam da u Egiptu ima žita; siđite onamo i kupite nam odande, pa ćemo živjeti i nećemo umrijeti." 3I siđoše desetorica braće Josipove kupiti žita iz Egipta. 4A Benjamina, brata Josipova, ne posla Jakov s braćom njegovom, jer reče: "Da ga ne snađe nesreća." 5Tako dođoše sinovi Izraelovi kupiti žita među onima koji dolazahu, jer bijaše glad u zemlji kanaanskoj. 6A Josip, on bijaše vladar nad zemljom; on prodavaše žito svemu narodu zemlje. I dođoše braća Josipova te mu se pokloniše licem do zemlje. 7Kad vidje Josip braću svoju, prepozna ih, ali se učini strancem prema njima i progovori s njima oštro te im reče: "Odakle dođoste?" A oni rekoše: "Iz zemlje kanaanske, kupiti hranu." 8I prepozna Josip braću svoju, a oni njega ne prepoznaše. 9Tada se sjeti Josip snova koje je sanjao o njima, pa im reče: "Uhode ste vi! Došli ste vidjeti golotinju zemlje." 10A oni mu rekoše: "Ne, gospodaru moj, nego sluge tvoje dođoše kupiti hranu. 11Svi smo mi sinovi jednoga čovjeka; pošteni smo mi, ne bijahu sluge tvoje uhode." 12Ali on im reče: "Ne, nego ste golotinju zemlje došli vidjeti." 13A oni rekoše: "Dvanaestorica smo mi, sluge tvoje, braća, sinovi jednoga čovjeka u zemlji kanaanskoj; i gle, najmlađi je danas s ocem našim, a jednoga nema." 14Tada im reče Josip: "To je ono što sam vam govorio: 'Uhode ste vi!' 15U ovome ćete biti iskušani: živoga mi faraona, nećete izaći odavde ako ne dođe ovamo brat vaš najmlađi. 16Pošaljite jednoga od vas, pa neka dovede brata vašega, a vi budite svezani, da se ispitaju riječi vaše je li istina u vas; a ako nije, živoga mi faraona, doista ste vi uhode!" 17I skupi ih u zatvor na tri dana. 18A u treći dan reče im Josip: "Ovo učinite pa živite; ja se Boga bojim. 19Ako ste vi pošteni, neka jedan brat vaš bude svezan u kući zatvora vašega, a vi idite, odnesite žito za glad kuća svojih; 20a brata svojega najmlađega dovedite k meni, pa će se potvrditi riječi vaše i nećete umrijeti." I učiniše tako. 21Tada rekoše jedan drugomu: "Doista smo mi krivi zbog brata svojega, jer vidjesmo tjeskobu duše njegove kad nas je preklinjao, ali ne poslušasmo; zbog toga dođe na nas tjeskoba ova." 22A Ruben im odgovori: "Zar vam ne rekoh: 'Ne griješite protiv djeteta!', ali ne poslušaste? I evo, također se krv njegova traži." 23A oni ne znadoše da Josip razumije, jer tumač bijaše među njima. 24I okrenu se od njih te zaplaka; zatim se vrati k njima i progovori im, pa uze od njih Šimuna i sveza ga pred očima njihovim. 25Potom zapovjedi Josip da im napune posude žitom, i da se vrati novac njihov svakomu u kostrijet njegovu, i da im se da hrana za put. I učini im tako. 26I natovariše žito svoje na magarce svoje te otiđoše odande. 27Kad jedan otvori kostrijet svoju da dade krmu magarcu svojemu na prenoćištu, ugleda novac svoj, i gle, on bijaše u otvoru vreće njegove. 28Tada reče braći svojoj: "Vraćen je novac moj, i evo ga čak u vreći mojoj!" I izađe srce njihovo te se prestrašiše govoreći jedan drugomu: "Što nam ovo učini Bog?" 29I dođoše k Jakovu, ocu svojemu, u zemlju kanaansku, pa mu ispričaše sve što im se dogodilo: 30"Čovjek, gospodar zemlje, govorio je s nama oštro i uzeo nas za uhode zemlje. 31A mi mu rekosmo: 'Pošteni smo mi, ne bijasmo uhode. 32Dvanaestorica smo mi braće, sinovi oca našega; jednoga nema, a najmlađi je danas s ocem našim u zemlji kanaanskoj.' 33Tada nam reče čovjek, gospodar zemlje: 'Po ovome ću znati da ste pošteni: brata svojega jednoga ostavite kod mene, a za glad kuća svojih uzmite pa idite; 34i dovedite brata svojega najmlađega k meni, pa ću znati da niste uhode, nego da ste pošteni; brata ću vašega dati vama, a zemljom ćete trgovati.'" 35I bi, dok oni pražnjahu kostrijeti svoje, gle: u kostrijeti svakoga čovjeka svežanj novca njegova! Kad vidješe svežnjeve novca svojega, oni i otac njihov, uplašiše se. 36Tada im reče Jakov, otac njihov: "Mene ste lišili djece! Josipa nema i Šimuna nema, a Benjamina ćete uzeti; sve se to oborilo na mene!" 37A Ruben reče ocu svojemu: "Dva sina moja usmrti ako ti ga ne dovedem; predaj ga u ruku moju, a ja ću ga vratiti k tebi." 38Ali on reče: "Neće sići sin moj s vama, jer je brat njegov umro pa je on sam ostao; ako ga snađe nesreća na putu kojim ćete ići, svest ćete sjedinu moju u tuzi u Šeol."