Knjiga Postanka 34

1I izađe Dina, kći Leina, koju ona rodi Jakovu, da vidi kćeri te zemlje. 2A vidje je Šekem, sin Hamora Hivijca, kneza zemlje, pa je uze, leže s njom i ponizi je. 3I prionu duša njegova uz Dinu, kćer Jakovljevu, te zavoli djevojku i govoraše srcu djevojčinu. 4Tada reče Šekem Hamoru, ocu svome: "Uzmi mi ovu djevojku za ženu." 5A Jakov je čuo da je on oskvrnuo Dinu, kćer njegovu; no sinovi njegovi bijahu sa stokom njegovom u polju, pa Jakov šutješe do njihova dolaska. 6I izađe Hamor, otac Šekemov, k Jakovu da govori s njim. 7A sinovi Jakovljevi dođoše iz polja kad čuše; i ražalostiše se ljudi i razgnjeviše se veoma jer sramotu učini u Izraelu legavši s kćeri Jakovljevom, a tako se ne čini. 8I progovori Hamor s njima: "Šekemu, sinu mome, prionu duša za kćerju vašom; dajte mu je, molim vas, za ženu. 9I orodite se s nama: kćeri svoje dajte nama, a kćeri naše uzmite sebi. 10I s nama ćete prebivati, a zemlja će biti pred vama; prebivajte, trgujte njome i stječite posjed u njoj." 11Potom reče Šekem ocu njezinu i braći njezinoj: "Neka nađem milost u očima vašim, a što god mi kažete, dat ću. 12Nametnite na me veoma velik miraz i dar, i dat ću kako mi kažete; samo mi dajte djevojku za ženu." 13A sinovi Jakovljevi odgovoriše Šekemu i Hamoru, ocu njegovu, s prijevarom te govorahu tako jer je onečistio Dinu, sestru njihovu, 14i rekoše im: "Ne možemo učiniti ovu stvar, dati sestru svoju čovjeku koji ima obrezak, jer je to sramota za nas. 15Samo ćemo pod ovim pristati na vaše: ako budete kao mi, da se među vama obreže svako muško. 16Tada ćemo dati kćeri svoje vama, a kćeri vaše uzet ćemo sebi; i nastanit ćemo se s vama i bit ćemo jedan narod. 17A ako nas ne poslušate da se obrežete, uzet ćemo kćer svoju i otići ćemo." 18I bijahu dobre riječi njihove u očima Hamorovim i u očima Šekema, sina Hamorova. 19I ne oklijevaše momak učiniti tu stvar, jer mu omilje kći Jakovljeva; a on bijaše poštovan mimo svu kuću oca svoga. 20Tada dođe Hamor i Šekem, sin njegov, na vrata grada svoga pa progovoriše ljudima grada svoga: 21"Ovi su ljudi miroljubivi prema nama; neka prebivaju u zemlji i neka trguju njome, a zemlja je, evo, prostrana pred njima. Kćeri njihove uzet ćemo sebi za žene, a kćeri svoje dat ćemo njima. 22Samo će pod ovim ljudi pristati s nama da prebivaju s nama i budu jedan narod: da se među nama obreže svako muško kao što su oni obrezani. 23Stoka njihova i imanje njihovo i sve životinje njihove, zar neće pripasti nama? Samo pristanimo na njihovo pa će prebivati s nama." 24I poslušaše Hamora i Šekema, sina njegova, svi koji izlaze na vrata grada njegova; i obreza se svako muško, svi koji izlaze na vrata grada njegova. 25I dogodi se u treći dan, dok bijahu u bolovima, da uzeše dva sina Jakovljeva, Šimun i Levi, braća Dinina, svaki svoj mač, pa dođoše na grad bezbrižno i ubiše svako muško. 26I Hamora i Šekema, sina njegova, ubiše oštricom mača, pa uzeše Dinu iz kuće Šekemove i izađoše. 27Sinovi Jakovljevi dođoše na pobijene i oplijeniše grad zato što su okaljali sestru njihovu. 28Sitnu stoku njihovu i goveda njihova i magarce njihove, i ono što bijaše u gradu i ono što bijaše u polju, uzeše; 29i sve bogatstvo njihovo i svu djecu njihovu i žene njihove zarobiše, te oplijeniše i sve što bijaše u kući. 30Tada reče Jakov Šimunu i Leviju: "Unesrećili ste me učinivši me mrskim stanovnicima zemlje, Kanaancu i Perižaninu; a ja imam malo ljudi, pa će se skupiti na me i udariti me, te ću biti uništen ja i kuća moja." 31A oni rekoše: "Zar da sa sestrom našom postupa kao s bludnicom?"