Knjiga Postanka 45

1Josip se ne mogaše više suzdržati pred svima koji stajahu uz njega, pa povika: "Izvedite svakoga čovjeka od mene!" I nitko ne ostade uz njega dok se Josip obznanjivaše braći svojoj. 2Tada pusti glas svoj u plaču, te čuše Egipćani i ču dom faraonov. 3I reče Josip braći svojoj: "Ja sam Josip! Je li otac moj još živ?" A braća mu ne mogoše odgovoriti jer se prestraviše pred licem njegovim. 4Nato Josip reče braći svojoj: "Pristupite, molim vas, k meni!" I oni pristupiše. Tada reče: "Ja sam Josip, brat vaš, kojega prodaste u Egipat. 5A sada, ne žalostite se i neka vam ne bude krivo u očima vašim što me prodaste ovamo, jer me radi održanja života Bog posla pred vama. 6Jer evo, već je dvije godine glad usred zemlje, a ostaje još pet godina u kojima neće biti ni oranja ni žetve. 7Stoga me Bog posla pred vama da vam sačuva ostatak na zemlji i da vas održi na životu za veliko izbavljenje. 8A sada, ne poslaste me vi ovamo, nego Bog; i On me postavi ocem faraonu i gospodarom svemu domu njegovu te vladarom u svoj zemlji egipatskoj. 9Požurite i uziđite k ocu mojemu pa mu recite: 'Ovako govori sin tvoj Josip: Bog me postavi gospodarom svemu Egiptu; siđi k meni, ne oklijevaj! 10I nastanit ćeš se u zemlji Gošenu i bit ćeš blizu mene, ti i sinovi tvoji i sinovi sinova tvojih, i sitna stoka tvoja i goveda tvoja i sve što je tvoje. 11Ondje ću te opskrbljivati — jer će biti još pet godina gladi — da ne osiromašiš ti i dom tvoj i sve što je tvoje.' 12I gle, oči vaše vide, a i oči brata mojega Benjamina, da vam moja usta govore. 13Objavite dakle ocu mojemu svu slavu moju u Egiptu i sve što vidjeste, pa požurite i dovedite oca mojega ovamo." 14Tada pade oko vrata bratu svojemu Benjaminu i zaplaka, a i Benjamin plakaše na vratu njegovu. 15I izljubi svu braću svoju i zaplaka nad njima; a poslije toga razgovarahu braća njegova s njime. 16A glas se pročuo u domu faraonovu: "Dođoše braća Josipova!" I bijaše to drago u očima faraonovim i u očima slugu njegovih. 17Tada faraon reče Josipu: "Reci braći svojoj: 'Ovo učinite: natovarite tovarne životinje svoje pa pođite i dođite u zemlju kanaansku, 18uzmite oca svojega i obitelji svoje pa dođite k meni; dat ću vam najbolje od zemlje egipatske i jest ćete pretilinu zemlje.' 19A tebi je zapovjeđeno: 'Ovo učinite: uzmite sebi iz zemlje egipatske kola za nejač svoju i za žene svoje, pa stavite na njih oca svojega i dođite. 20I neka oko vaše ne žali za stvarima vašim, jer najbolje od sve zemlje egipatske vaše je.'" 21Sinovi Izraelovi učiniše tako; i dade im Josip kola po zapovijedi faraonovoj, a dade im i popudbinu za put. 22Svima njima dade, svakomu pojedinom, svečane haljine; a Benjaminu dade tri stotine srebrnika i pet svečanih haljina. 23A ocu svojemu posla jednako tako: deset magaraca natovarenih najboljim iz Egipta i deset magarica natovarenih žitom, kruhom i hranom ocu svojemu za put. 24Zatim otpusti braću svoju te oni odoše; a on im reče: "Ne svađajte se putem!" 25Tako uzađoše iz Egipta i dođoše u zemlju kanaansku k Jakovu, ocu svojemu. 26I javiše mu: "Josip je još živ i on vlada u svoj zemlji egipatskoj!" Ali srce njegovo obamre, jer im ne vjerovaše. 27No kad mu izgovoriše sve riječi Josipove koje im on bijaše rekao, i kad vidje kola koja Josip posla da ga ponesu, oživje duh Jakova, oca njihova. 28Tada reče Izrael: "Dosta je! Sin moj Josip još je živ! Poći ću i vidjet ću ga prije nego umrem."