Knjiga Postanka 14

1I bijaše u dane Amrafela, kralja Šineara, Arioka, kralja Elasara, Kedor-Laomera, kralja Elama, i Tidala, kralja Gojima: 2zaratiše s Berom, kraljem Sodome, i s Biršom, kraljem Gomore, Šinabom, kraljem Adme, i Šemeberom, kraljem Sebojima, te kraljem Bele, a ona je Soar. 3Svi se ovi udružiše u dolini Sidimu, a ona je Slano more. 4Dvanaest godina služahu Kedor-Laomera, a trinaeste se godine pobuniše. 5A u četrnaestoj godini dođe Kedor-Laomer i kraljevi koji bijahu s njim, pa pobiše Refaimce u Ašterot Karnajimu, i Zuzijce u Hamu, i Emijce u Šave Kirjatajimu, 6i Horijce u njihovu gorju Seiru sve do El Parana, koji je uz pustinju. 7Potom se vratiše i dođoše u En Mišpat, a on je Kadeš, te pobiše sav kraj Amalečana, a i Amorejce koji prebivahu u Haseson Tamaru. 8Tada izađe kralj Sodome, i kralj Gomore, i kralj Adme, i kralj Sebojima, i kralj Bele, a ona je Soar, te postrojiše s njima boj u dolini Sidimu: 9s Kedor-Laomerom, kraljem Elama, i Tidalom, kraljem Gojima, i Amrafelom, kraljem Šineara, te Ariokom, kraljem Elasara — četiri kralja protiv petorice. 10A u dolini Sidimu bijaše bunar do bunara smole; i pobjegoše kralj Sodome i Gomore te padoše onamo, a preostali pobjegoše u gorje. 11I uzeše sav imetak Sodome i Gomore i svu hranu njihovu pa odoše. 12Uzeše i Lota, sina brata Abramova, i imetak njegov pa odoše; a on prebivaše u Sodomi. 13Tada dođe bjegunac i javi Abramu Hebrejcu — a on prebivaše kod hrastova Mamrea Amorejca, brata Eškolova i brata Anerova, koji bijahu saveznici Abramovi. 14Kad Abram ču da mu je brat zarobljen, izvede svoje uvježbane ljude, rođene u kući njegovoj, tri stotine i osamnaest njih, pa potjera do Dana. 15I razdijeli se na njih noću, on i sluge njegove, te ih pobi i potjera ih do Hobe, koja je slijeva Damasku. 16I vrati sav imetak, a vrati i brata svojega Lota i imetak njegov, kao i žene i narod. 17A kralj Sodome izađe mu u susret nakon njegova povratka, pošto je pobio Kedor-Laomera i kraljeve koji bijahu s njim, u dolinu Šave, a to je Kraljeva dolina. 18A Melkisedek, kralj Šalema, iznese kruh i vino; a on bijaše svećenik Boga Svevišnjega. 19I blagoslovi ga te reče: "Blagoslovljen neka je Abram od Boga Svevišnjega, Stvoritelja Nebesa i Zemlje, 20i blagoslovljen neka je Bog Svevišnji, koji predade neprijatelje tvoje u ruku tvoju!" I dade mu desetinu od svega. 21Tada reče kralj Sodome Abramu: "Daj meni duše, a imetak uzmi sebi." 22A Abram reče kralju Sodome: "Podigoh ruku svoju k Jahvi, Bogu Svevišnjemu, Stvoritelju Nebesa i Zemlje: 23ni konca ni remena za sandalu, niti išta od svega što je tvoje neću uzeti, da ne rečeš: 'Ja obogatih Abrama.' 24Ništa meni, osim onoga što pojedoše momci i dijela ljudi koji iđahu sa mnom: Aner, Eškol i Mamre — oni neka uzmu svoj dio."