Evanđelje po Luki 19

1I ušavši, prolazio je kroz Jerihon. 2I gle, čovjek imenom zvan Zakej; i on bijaše nadcarinik, i bijaše bogat. 3I tražio je vidjeti Isusa, tko je On, ali ne mogaše od mnoštva jer stasom bijaše malen. 4I potrkavši naprijed, uziđe na divlju smokvu da Ga vidi jer je onuda namjeravao prolaziti. 5I kad dođe na to mjesto, pogledavši gore, Isus mu reče: "Zakeju, požuri i siđi jer danas Mi valja ostati u kući tvojoj." 6I požurivši, siđe i primi Ga radujući se. 7I vidjevši to, svi mrmljahu govoreći: "Kod grešna čovjeka uđe odsjesti." 8A Zakej stade i reče Gospodinu: "Evo, polovicu imanja svojega, Gospodine, dajem siromasima; i ako sam od koga što iznudio, vraćam četverostruko." 9A Isus mu reče: "Danas dođe spasenje domu ovomu jer je i on sin Abrahamov. 10Ta došao je Sin Čovječji potražiti i spasiti izgubljeno." 11A dok su oni to slušali, dometnu i kaza prispodobu zato što On bijaše blizu Jeruzalema i što su oni mislili da će se odmah pojaviti Kraljevstvo Božje. 12Reče dakle: "Čovjek neki plemenita roda otputova u daleku zemlju primiti sebi kraljevstvo pa se vratiti. 13Pozvavši pak deset slugu svojih, dade im deset mna i reče im: 'Poslujte dok ne dođem.' 14A građani ga njegovi mrzahu te poslaše poslanstvo za njim govoreći: 'Nećemo da ovaj zakralji nad nama.' 15I dogodi se, kad se on vrati primivši kraljevstvo, da reče neka mu se pozovu ti sluge kojima bijaše dao srebro, kako bi doznao što su priskrbili. 16A pristupi prvi govoreći: 'Gospodaru, mna je tvoja priradila deset mna.' 17I reče mu: 'Valjaš, dobri slugo! Jer si u najmanjem bio vjeran, imaj vlast nad deset gradova.' 18I dođe drugi govoreći: 'Mna je tvoja, gospodaru, donijela pet mna.' 19A reče i tomu: 'I ti budi nad pet gradova.' 20I drugi dođe govoreći: 'Gospodaru, evo mne tvoje koju imah pohranjenu u rupcu; 21bojah te se jer si čovjek strog: uzimaš što nisi položio i žanješ što nisi posijao.' 22Kaže mu: 'Iz usta ću ti tvojih suditi, zli slugo! Znao si da sam ja čovjek strog, koji uzimam što nisam položio i žanjem što nisam posijao? 23Ta zašto onda nisi dao moje srebro na mjenjački stol, pa bih ga ja, došavši, s kamatom potražio?' 24I reče nazočnima: 'Uzmite od njega mnu i dajte onomu koji ima deset mna.' 25I rekoše mu: 'Gospodaru, ima deset mna!' 26'Kažem vam: svakomu koji ima dat će se, a od onoga koji nema oduzet će se i ono što ima. 27A one moje neprijatelje koji ne htjedoše da ja zakraljim nad njima dovedite ovamo i pogubite ih preda mnom.'" 28I rekavši to, iđaše naprijed uzlazeći u Jeruzalem. 29I dogodi se, kad se približi Betfagi i Betaniji, prema gori zvanoj Maslinska, da posla dvojicu učenika 30govoreći: "Idite u selo koje je pred vama; ulazeći u nj, naći ćete privezano magare na koje nitko od ljudi nikada nije sjeo. Odvežite ga i dovedite. 31I ako vas tko upita: 'Zašto odvezujete?', ovako recite: 'Gospodin ga treba.'" 32A poslani otiđoše i nađoše kako im reče. 33A dok su oni odvezivali magare, rekoše im gospodari njegovi: "Zašto odvezujete magare?" 34A oni rekoše: "Gospodin ga treba." 35I dovedoše ga k Isusu pa, nabacivši svoje haljine na magare, posadiše Isusa. 36A dok je On prolazio, prostirahu svoje haljine po putu. 37A kad se On već približavaše silasku s Maslinske gore, sve mnoštvo učenika poče radujući se hvaliti Boga jakim glasom za sva silna djela koja vidješe, 38govoreći: "Blagoslovljen Kralj koji dolazi u Ime Gospodnje! Na Nebu mir i Slava u visinama!" 39I neki od farizeja iz mnoštva rekoše Mu: "Učitelju,prekori učenike Svoje!" 40I odgovori te reče: "Kažem vam, ako ovi ušute, kamenje će vikati." 41I kad se približi, ugledavši grad, zaplaka nad njim, 42govoreći: "Kad bi i ti u ovaj dan spoznao ono što je za mir! Ali sada je skriveno od očiju tvojih. 43Jer doći će dani na tebe, i opkopat će neprijatelji tvoji opkop oko tebe, i okružit će te, i pritisnuti te odasvud, 44i sravnit će sa zemljom tebe i djecu tvoju u tebi, i neće ostaviti u tebi kamena na kamenu, zato što nisi spoznao vrijeme pohođenja svojega." 45I ušavši u Hram, poče izgoniti one koji prodaju, 46govoreći im: "Pisano je: 'Kuća Moja bit će kuća molitve', a vi je učiniste špiljom razbojničkom." 47I poučavaše svaki dan u Hramu. A glavari svećenički i pismoznanci, kao i prvaci naroda, tražahu da Ga pogube, 48ali ne nalažahu što da učine jer sav narod visijaše o Njemu slušajući Ga.