Evanđelje po Luki 15

1Približavahu Mu se pak svi carinici i grešnici da Ga slušaju. 2A farizeji i pismoznanci mrmljahu govoreći: "Ovaj prima grešnike i jede s njima." 3A On im kaza ovu prispodobu govoreći: 4"Koji čovjek od vas, imajući stotinu ovaca pa izgubivši jednu od njih, ne ostavlja onih devedeset devet u pustinji i ne ide za izgubljenom dok je ne nađe? 5I našavši je, stavlja je na svoja ramena radujući se, 6pa došavši u kuću, saziva prijatelje i susjede govoreći im: 'Radujte se sa mnom, jer nađoh ovcu svoju izgubljenu!' 7Kažem vam da će tako na Nebu biti veća radost zbog jednoga grešnika koji se kaje negoli zbog devedeset devet pravednika koji nemaju potrebe za pokajanjem. 8Ili koja žena, imajući deset drahmi, ako izgubi jednu drahmu, ne pali svjetiljku i ne mete kuću i ne traži brižljivo dok je ne nađe? 9I našavši je, saziva prijateljice i susjede govoreći: 'Radujte se sa mnom, jer nađoh drahmu koju izgubih!' 10Tako, kažem vam, biva radost pred anđelima Božjim zbog jednoga grešnika koji se kaje." 11Reče pak: "Čovjek neki imaše dva sina. 12I reče mlađi od njih ocu: 'Oče, daj mi pripadajući dio imanja.' I on im razdijeli imutak. 13I poslije ne mnogo dana, skupivši sve, mlađi sin otputova u daleku zemlju i ondje rasu svoje imanje živeći raskalašeno. 14A kad on sve potroši, nasta jaka glad u onoj zemlji te i on sam poče oskudijevati. 15I otišavši, pribi se kod jednoga od građana one zemlje, a on ga posla u svoja polja pasti svinje. 16I željaše se nasititi rogačima što ih jeđahu svinje, ali mu nitko ne davaše. 17A došavši k sebi, reče: 'Koliki najamnici oca mojega obiluju kruhom, a ja ovdje od gladi propadam! 18Ustat ću i poći ocu svojemu pa ću mu reći: "Oče, sagriješih protiv Neba i pred tobom; 19više nisam dostojan zvati se sinom tvojim. Učini me kao jednoga od svojih najamnika."' 20I ustavši, dođe k svojemu ocu. A dok on još bijaše daleko, ugleda ga njegov otac i sažali se pa potrča, pade mu oko vrata i izljubi ga. 21A sin mu reče: 'Oče, sagriješih protiv Neba i pred tobom; više nisam dostojan zvati se sinom tvojim.' 22A otac reče svojim slugama: 'Brzo iznesite haljinu najljepšu i odjenite ga, i podajte mu prsten na ruku i obuću na noge, 23i dovedite tele ugojeno, zakoljite ga, pa jedimo i veselimo se, 24jer ovaj moj sin mrtav bijaše i oživje, izgubljen bijaše i nađe se!' I stadoše se veseliti. 25A njegov stariji sin bijaše u polju. I kad dolazeći priđe kući, začu svirku i ples. 26I dozvavši jednoga od slugu, raspitivaše se što bi to bilo. 27A on mu reče: 'Brat je tvoj došao pa otac tvoj zakla tele ugojeno jer ga zdrava dočeka.' 28A on se razgnjevi i ne htjede ući. Otac pak njegov izađe i moljaše ga. 29A on odgovori svom ocu: 'Evo, toliko ti godina robujem i nikada nisam prekršio tvoju zapovijed, a meni nikada nisi dao ni jare da se proveselim sa svojim prijateljima. 30A kada dođe ovaj tvoj sin, koji ti je proždro imanje s bludnicama, zaklao si mu ugojeno tele.' 31A on mu reče: 'Dijete, ti si uvijek sa mnom i sve moje tvoje je. 32A trebalo se proveseliti i obradovati, jer ovaj tvoj brat mrtav bijaše i oživje, izgubljen bijaše i nađe se.'"