Knjiga o Sucima 9

1Abimelek, sin Jerubaalov, ode u Šekem k braći svoje majke te progovori njima i cijelomu rodu iz doma oca svoje majke: 2"Govorite, molim vas, na uši svim gospodarima Šekema: 'Što vam je bolje: da nad vama vlada sedamdeset ljudi, svi sinovi Jerubaalovi, ili da nad vama vlada jedan čovjek? I sjetite se da sam ja vaša kost i vaše meso.'" 3Braća njegove majke kazaše o njemu sve ove riječi svim građanima Šekema, te se njihovo srce povede za Abimelekom, jer rekoše: "On je naš brat." 4Tada mu dadoše sedamdeset srebrnjaka iz hrama Baal-Beritova, kojima Abimelek unajmi isprazne i obijesne ljude te oni pođoše za njim. 5Potom dođe u kuću svoga oca u Ofru i pobi svoju braću, sinove Jerubaalove, sedamdesetoricu ljudi na jednom kamenu. Preostao je samo Jotam, najmlađi Jerubaalov sin, jer se sakrio. 6Okupiše se svi gospodari Šekema i sav Bet-Milo, pa odoše i postaviše Abimeleka za kralja uz hrast sa stupom koji je u Šekemu. 7Javiše to Jotamu, a on ode i stade na vrh gore Gerizim. Podiže svoj glas, povika i reče im: "Slušajte mene, gospodari Šekema, i Bog će slušati vas. 8Pođoše stabla pomazati nad sobom kralja i rekoše maslini: 'Vladaj nad nama!' 9Maslina im reče: 'Zar da ostavim svoje ulje, kojim po meni časte Boga i ljude, i da se idem njihati nad drvećem?' 10Tada rekoše stabla smokvi: "Dođi, ti vladaj nad nama." 11Smokva im reče: "Zar da ostavim svoju slatkoću i svoj dobri urod pa da odem njihati se nad stablima?" 12Tada rekoše stabla lozi: "Dođi ti, vladaj nad nama." 13A loza im reče: 'Zar da ostavim svoj mošt, koji veseli Boga i ljude, pa da se idem njihati nad drvećem?' 14Tada rekoše sva stabla glogu: "Dođi ti, kraljuj nad nama." 15Glog reče drveću: 'Ako me uistinu pomazujete za kralja nad vama, dođite, sklonite se u moju sjenu. A ako ne, neka iz gloga izađe oganj i proždre cedrove Libanona.' 16A sada, ako ste postupili u istini i poštenju te postavili Abimeleka za kralja, i ako ste dobro učinili Jerubaalu i njegovu domu, i ako ste mu učinili prema zasluzi njegovih ruku 17Moj se otac borio za vas, izložio svoj život i izbavio vas iz ruke Midjanaca, 18A vi danas ustaste protiv doma oca mojega i pobiste njegove sinove, sedamdeset ljudi na jednom kamenu, te postaviste Abimeleka, sina njegove sluškinje, za kralja nad građanima Šekema, jer on je vaš brat. 19Ako ste danas u istini i poštenju postupili s Jerubaalom i s njegovim domom, radujte se s Abimelekom i neka se i on raduje s vama. 20Ako li ne, neka iziđe oganj iz Abimeleka i proždre građane Šekema i Bet-Mila, a neka iziđe oganj iz građana Šekema i iz Bet-Mila te proždre Abimeleka. 21Jotam pobježe i umače te ode u Beer. Ondje se nastani daleko od Abimeleka, svoga brata. 22Abimelek vladaše nad Izraelom tri godine. 23Tada Bog posla zloga duha između Abimeleka i gospodara Šekema, te se gospodari Šekema iznevjeriše Abimeleku. 24Da dođe nasilje nad sedamdesetoricom Jerubaalovih sinova i da se njihova krv stavi na njihova brata Abimeleka, koji ih ubi, te na građane Šekema, koji mu pomogoše da ubije svoju braću. 25Građani Šekema postaviše mu zasjede po vrhovima planina i pljačkahu svakoga tko bi putem prolazio pokraj njih. To bi javljeno Abimeleku. 26Tada dođe Gaal, sin Ebedov, i njegova braća te prijeđoše u Šekem, a gospodari Šekema pouzdaše se u njega. 27Izađoše u polje, obraše svoje vinograde, izgaziše grožđe i prirediše slavlje. Zatim uđoše u kuću svoga boga, jedoše, piše i prokleše Abimeleka. 28A Gaal, sin Ebedov, reče: "Tko je Abimelek i tko je Šekem da bismo mu služili? Nije li on sin Jerubaalov, a Zebul njegov nadglednik? Služite ljudima Hamora, oca Šekemova! A zašto bismo mi njemu služili?" 29Kad bi mi tko predao ovaj narod u moje ruke, uklonio bih Abimeleka!" I reče Abimeleku: "Povećaj svoju vojsku i izađi!" 30Zebul, upravitelj grada, ču riječi Gaala, sina Ebedova, i razgnjevi se. 31I posla potajno glasnike Abimeleku poručujući: "Evo, Gaal, sin Ebedov, i njegova braća dolaze u Šekem, i gle, bune grad protiv tebe. 32A sada ustani noću, ti i narod koji je s tobom, i vrebaj u polju. 33A ujutro, pri izlasku sunca, porani i navali na grad. I gle, kad on i narod koji je s njim izađu pred tebe, učini mu onako kako ti ruka nađe." 34Abimelek i sav narod koji bijaše s njim ustadoše noću te postaviše zasjedu kod Šekema u četiri čete. 35Gaal, sin Ebedov, iziđe i stade na ulazu u gradska vrata. Tada Abimelek i narod koji bijaše s njim ustadoše iz zasjede. 36Gaal vidje narod i reče Zebulu: "Gle, narod silazi s vrhova planina." A Zebul mu reče: "Sjenu planina ti vidiš kao ljude." 37Gaal opet progovori: "Evo, ljudi silaze od zemljina pupka, a jedna četa dolazi putem od Čarobnjačkog hrasta." 38Zebul mu reče: "Gdje su ti dakle usta kojima si govorio: 'Tko je Abimelek da mu služimo?' Nije li ovo narod koji si prezreo? Izađi sada i bori se protiv njega." 39Gaal izađe na čelu građana Šekema te stupi u borbu s Abimelekom. 40Abimelek ga potjera, a on pobježe pred njim. Mnogi padoše probodeni sve do ulaznih vrata. 41Abimelek se nastani u Arumi, a Zebul otjera Gaala i njegovu braću da ne prebivaju u Šekemu. 42Sutradan iziđe narod u polje te javiše Abimeleku. 43Uze on narod, razdijeli ga u tri čete i postavi zasjedu u polju. I vidje: gle, narod izlazi iz grada! Tada ustade na njih i pobi ih. 44Abimelek i čete koje bijahu s njim navališe te stadoše na ulazu u gradska vrata, dok druge dvije čete navališe na sve koji bijahu u polju i pobiše ih. 45Abimelek se borio protiv grada cijeloga onog dana te ga zauze. Pobi narod koji bijaše u njemu, razori grad i posija ga solju. 46Čuše to svi gospodari Migdal Šekema i uđoše u utvrdu hrama El-Berita. 47I bi javljeno Abimeleku da su se skupili svi gospodari Migdal Šekema. 48Tada Abimelek uzađe na Salmonsku goru, on i sav narod koji bijaše s njim. Abimelek uze sjekiru u ruku, odsječe granu drveta, podigne je i stavi na svoje rame. Zatim reče narodu koji bijaše s njim: "Što vidjeste da sam učinio, požurite i učinite kao ja." 49Tada i svi ljudi iz naroda odsjekoše svaki po granu te pođoše za Abimelekom. Položiše ih na utvrdu i vatrom zapališe utvrdu nad njima. Tako pomriješe i svi ljudi iz Migdal Šekema, oko tisuću muškaraca i žena. 50Tada Abimelek pođe na Tebes, utabori se kod Tebesa i osvoji ga. 51Usred grada bijaše snažna kula. Onamo pobjegoše svi muškarci i žene te svi gospodari grada. Zatvoriše za sobom i popeše se na krov kule. 52Abimelek dođe do kule, napade je i priđe ulazu kule da je spali vatrom. 53A neka žena baci komad žrvnja na Abimelekovu glavu i smrska mu lubanju. 54Brzo pozva mladića koji je nosio njegovo oružje i reče mu: "Izvuci svoj mač i usmrti me, da ne kažu za mene: 'Žena ga je ubila.'" Njegov ga mladić probode i on umrije. 55Izraelci vidješe da je Abimelek mrtav i otiđoše svaki na svoje mjesto. 56I vrati Bog zlo Abimelekovo koje je učinio ocu svome, ubivši sedamdesetoricu svoje braće. 57I sve zlo ljudi iz Šekema Bog je vratio na njihovu glavu, te je na njih došla kletva Jotama, sina Jerubaalova.