Knjiga o Sucima 6

1Sinovi Izraelovi učiniše zlo u Jahvinim očima, te ih Jahve predade u ruke Midjancima sedam godina. 2I ojača ruka Midjanaca nad Izraelom. Zbog Midjanaca, sinovi Izraelovi načiniše sebi skrovišta u planinama, pećine i utvrde. 3A kad god bi Izrael posijao, uzašli bi na njega Midjanci, Amalečani i sinovi Istoka. 4Utaboriše se protiv njih i uništiše urod zemlje sve do Gaze. Ne ostaviše hrane u Izraelu, ni ovce, ni goveda, ni magarca. 5Jer oni i njihova stada uzlazili bi, te bi sa svojim šatorima dolazili u mnoštvu poput skakavaca; ni njima ni njihovim devama ne bijaše broja te bi ulazili u zemlju da je opustoše. 6Izrael veoma osiromaši zbog Midjana, te sinovi Izraelovi zavapiše k Jahvi. 7A kad sinovi Izraela zavapiše Jahvi zbog Midjanaca, 8Jahve posla sinovima Izraelovim čovjeka proroka, a on im reče: "Ovako govori Jahve, Bog Izraelov: 'Ja sam vas izveo iz Egipta i izbavio vas iz kuće robova. 9Izbavio sam vas iz ruku Egipćana i iz ruku svih vaših tlačitelja, protjerao ih ispred vas i dao vam njihovu zemlju. 10i rekoh vam: Ja sam Jahve, Bog vaš. Ne bojte se bogova Amorejaca u čijoj zemlji živite. Ali vi ne poslušaste Moj glas.'" 11Tada dođe anđeo Jahvin i sjede pod terebintu u Ofri, koja pripadaše Joašu Abiezerovu. A njegov sin Gideon mlatio je pšenicu u tijesku kako bi je sklonio od Midjanaca. 12Anđeo Jahvin ukaza mu se i reče: "Jahve je s tobom, silni junače!" 13Gideon mu reče: "O, moj gospodaru, ako je Jahve s nama, zašto nas je snašlo sve ovo? I gdje su sva Njegova čudesa o kojima su nam pričali naši očevi: 'Nije li nas Jahve izveo iz Egipta?' A sada nas je Jahve odbacio i predao nas u ruke Midjanaca." 14Jahve se okrenu k njemu i reče: "Idi s tom svojom snagom i spasi Izraela iz ruku Midjanaca. Zar te nisam Ja poslao?" 15I reče Mu: "Molim Te, Gospodine, čime ću spasiti Izrael? Gle, moj je rod najslabiji u Manašeu, a ja sam najmlađi u kući svoga oca." 16I reče mu Jahve: "Doista, Ja ću biti s tobom i potući ćeš Midjance kao jednoga čovjeka." 17Nato Mu reče: "Ako sam, molim Te, našao Milost u Tvojim očima, učini mi znak da Ti sa mnom govoriš. 18Molim Te, ne odlazi odavde dok ne dođem k Tebi, iznesem svoj dar i položim ga pred Tebe." A On reče: "Ja ću ostati do tvoga povratka." 19Gideon uđe, pripremi kozje jare i od efe brašna načini beskvasne kruhove. Meso stavi u košaru, a juhu u lonac, zatim mu iznese pod hrast i prinese. 20Anđeo Božji mu reče: "Uzmi meso i beskvasne kruhove, položi ih na ovu stijenu, a juhu izlij." I on učini tako. 21Anđeo Jahvin ispruži vrh štapa koji mu bijaše u ruci i dotaknu meso i beskvasne kruhove. Tada iz stijene suknu vatra i proguta meso i beskvasne kruhove, a anđeo Jahvin nestade mu s očiju. 22I vidje Gideon da je to anđeo Jahvin, te reče: "Jao, Gospodine Jahve, jer vidjeh anđela Jahvina licem u lice!" 23Jahve mu reče: "Mir tebi! Ne boj se, nećeš umrijeti." 24Ondje Gideon sagradi Žrtvenik Jahvi i nazva ga "Jahve je Mir". Sve do ovoga dana on je još u Ofri Abiezerovoj. 25Te noći reče mu Jahve: "Uzmi junca svoga oca i drugog junca od sedam godina, razori Baalov žrtvenik koji pripada tvome ocu i posijeci Ašeru koja je pokraj njega. 26Sagradi Žrtvenik Jahvi, Bogu svome, na vrhu ove utvrde u pravilnom redu. Zatim uzmi drugoga junca i prinesi paljenicu na drvima Ašere koju posiječeš." 27Gideon uze deset ljudi od svojih slugu i učini kako mu je rekao Jahve. A budući da se bojao doma svoga oca i ljudi iz grada da to učini danju, učinio je to noću. 28Ujutro ljudi iz grada poraniše, i gle, Baalov žrtvenik bijaše srušen, Ašera pokraj njega posječena, a drugi junac prinesen na sagrađenom Žrtveniku. 29Rekoše jedni drugima: "Tko je učinio ovu stvar?" Istražiše i raspitaše se te rekoše: "Gideon, sin Joašev, učinio je ovu stvar." 30Ljudi iz grada rekoše Joašu: "Izvedi svoga sina i neka umre, jer je srušio Baalov žrtvenik i jer je posjekao Ašeru koja je bila uz njega." 31A Joaš reče svima koji stajahu oko njega: "Zar ćete se vi parničiti za Baala? Ili ćete ga vi spasiti? Tko se za njega parniči, bit će usmrćen do jutra. Ako je on bog, neka se sam za sebe parniči, jer mu je srušio žrtvenik." 32Toga ga dana prozvaše Jerubaal, govoreći: "Neka se Baal prepire s njim jer je srušio njegov žrtvenik." 33Sav Midjan, Amalek i sinovi Istoka skupiše se zajedno, prijeđoše i utaboriše se u dolini Jizreel. 34Tada Duh Jahvin zaogrnu Gideona, te on zatrubi u rog, a Abiezer se okupi za njim. 35Posla glasnike po cijelom Manašeu, te se i on okupi za njim. Posla glasnike i u Ašer, Zebulun i Naftali, te im uziđoše u susret. 36Gideon reče Bogu: "Ako ćeš Ti spasiti Izraela mojom rukom, kao što si rekao, 37evo, ja stavljam vuneno runo na gumno: ako bude rose samo na runu, a na svoj zemlji suša, znat ću da ćeš mojom rukom spasiti Izraela, kao što si rekao." 38I bi tako. Sutradan porani, stisnu runo i iscijedi rosu iz runa — punu zdjelu vode. 39Tada Gideon reče Bogu: "Neka Tvoj Gnjev ne usplamti na mene ako progovorim samo još ovaj put. Dopusti da iskušam, molim Te, još samo jednom s runom: neka bude suho na samom runu, a na svoj zemlji neka bude rosa." 40I učini Bog tako one noći: samo na runu bijaše suho, a na svoj zemlji bijaše rosa.