Knjiga o Sucima 18

1U one dane ne bijaše kralja u Izraelu. I u te je dane Danovo pleme tražilo sebi baštinu da se nastani, jer mu sve do onoga dana nije pripala baština među plemenima Izraela. 2Tako Danovi sinovi poslaše iz svoga roda petoricu ljudi iz svojih krajeva, hrabre ljude iz Sore i Eštaola, da uhode i istraže zemlju. Rekoše im: "Idite, istražite zemlju." Oni dođoše u Efrajimovu goru, do Mikine kuće, i ondje prenoćiše. 3Dok bijahu kod Mikine kuće, prepoznaše glas mladića levita, skrenuše onamo i rekoše mu: "Tko te doveo ovamo? Što radiš na ovom mjestu? I što imaš ovdje?" 4A on im reče: "Tako i tako mi je učinio Mika; unajmio me te mu postadoh svećenikom." 5Rekoše mu: "Upitaj, molimo te, Boga da doznamo hoće li uspjeti naš put kojim idemo." 6Svećenik im reče: "Idite u miru! Pred Jahvom je vaš put kojim idete." 7Odoše ta petorica ljudi i stigoše u Lajiš. Vidješe narod koji je u njemu živio u sigurnosti, po običaju Sidonaca, miran i bezbrižan. U zemlji ne bijaše nikoga na vlasti tko bi ih u ičemu ponižavao. Bili su daleko od Sidonaca i ni s kim nisu imali posla. 8Dođoše svojoj braći u Soru i Eštaol, a njihova im braća rekoše: "Što vi kažete?" 9Oni rekoše: "Ustanite, krenimo na njih! Jer vidjeli smo zemlju, i gle, vrlo je dobra. A vi mirujete? Ne budite lijeni poći, ući i zaposjesti zemlju. 10Kada dođete, doći ćete k bezbrižnom narodu. Zemlja je prostrana, jer ju je Bog predao u vaše ruke; to je mjesto gdje nema oskudice ni u čemu što je u zemlji." 11Tada krenuše odande iz Danova plemena, iz Sore i Eštaola, šest stotina ljudi opasanih ratnim oružjem. 12Uzađoše i utaboriše se u Kirjat Jearimu u Judi. Stoga ono mjesto prozvaše Danov tabor sve do današnjega dana. Gle, ono je iza Kirjat Jearima. 13Prođoše odande u Efrajimovu goru i dođoše do Mikine kuće. 14Nato ona petorica ljudi, koji su išli izviđati zemlju Lajiš, rekoše svojoj braći: "Znate li da se u ovim kućama nalaze efod, terafimi, klesani lik i liveni lik? A sada razmislite što ćete učiniti." 15Svrnuše onamo te uđoše u kuću mladog levita, u Mikinu kuću, i zapitaše ga za mir. 16A šest stotina ljudi od sinova Danovih, opasanih svojim ratnim oružjem, stajaše na ulaznim vratima. 17Uzađoše petorica ljudi koji su išli izviđati zemlju, uđoše tamo i uzeše klesani lik, efod, terafe i liveni lik, a svećenik stajaše na ulaznim vratima sa šest stotina ljudi opasanih ratnim oružjem. 18Ovi uđoše u Mikinu kuću i uzeše kip, efod, terafime i liveni lik. Tada im svećenik reče: "Što vi radite?" 19A oni mu rekoše: "Šuti, stavi ruku na usta i pođi s nama te nam budi otac i svećenik. Je li bolje da budeš svećenik kući jednoga čovjeka ili da budeš svećenik plemenu i rodu u Izraelu?" 20Svećenik se obradova, uze efod, terafe i izrezbareni lik te uđe usred naroda. 21Okrenuše se i odoše, a djecu, stoku i dragocjenosti staviše pred sebe. 22Oni se udaljiše od Mikine kuće, a ljudi koji bijahu u kućama uz Mikinu kuću skupiše se i sustigoše sinove Danove. 23I povikaše za Danovim sinovima, a oni se okrenuše i rekoše Miki: "Što ti je te si se uzbunio?" 24A on reče: "Uzeli ste moje bogove koje sam načinio, i svećenika, te ste otišli. Što mi još preostaje? I kako to da mi govorite: 'Što ti je?'" 25A sinovi Danovi mu rekoše: "Neka se tvoj glas ne čuje među nama, da na vas ne udare ljudi ogorčene duše, pa bi izgubio svoj život i život svoga doma." 26Danovi sinovi odoše svojim putem, a Mika vidje da su snažniji od njega, pa se okrenu i vrati u svoju kuću. 27A oni uzeše ono što je načinio Mika i svećenika koji je bio njegov, pa dođoše na Lajiš, na narod miran i bezbrižan. Udariše ih oštricom mača, a grad spališe vatrom. 28I ne bijaše izbavitelja, jer bijaše daleko od Sidona i nisu imali posla ni s kim. Nalazio se u dolini koja pripada Bet-Rehobu. Sagradiše grad i naseliše se u njemu. 29I nazvaše grad imenom Dan, po imenu svoga oca Dana, koji je rođen Izraelu, ali u početku ime grada bijaše Lajiš. 30Danovi sinovi podigoše sebi kip, a Jonatan, sin Geršona, on i njegovi sinovi bijahu svećenici Danovu plemenu do dana izgnanstva iz zemlje. 31I postaviše sebi Mikin kip koji je načinio, sve dane dok je kuća Božja bila u Šilu.