Prva knjiga o Kraljevima 18

1Prođe mnogo dana i Riječ Jahvina dođe Iliji treće godine, govoreći: "Idi, pokaži se Ahabu, i dat ću kišu na zemlju." 2I ode Ilija pokazati se Ahabu, a glad u Samariji bijaše teška. 3Ahab pozva Obadiju, koji bijaše upravitelj dvora, a Obadija se veoma bojao Jahve. 4Kada je Izebela istrebljivala Jahvine proroke, Obadija je uzeo stotinu proroka te ih sakrio po pedesetoricu u pećinu i opskrbljivao ih kruhom i vodom. 5Ahab reče Obadiji: "Idi po zemlji k svim izvorima vode i k svim potocima. Možda nađemo trave i sačuvamo na životu konje i mazge, te ne istrijebimo ništa od stoke." 6Razdijeliše sebi zemlju da prođu njome: Ahab ode sam jednim putem, a Obadija ode sam drugim putem. 7Obadija bijaše na putu, i gle, ususret mu dođe Ilija. Prepozna ga, pade na svoje lice i reče: "Jesi li to ti, moj gospodaru Ilija?" 8I reče mu: "Ja sam. Idi, reci svom gospodaru: 'Evo Ilije.'" 9I reče: "Što sam sagriješio da svoga slugu predaješ u ruke Ahabu da me usmrti? 10Tako mi živoga Jahve, tvoga Boga, nema naroda ni kraljevstva kamo moj gospodar nije poslao da te traže. A kada bi rekli: 'Nema ga', zakleo bi to kraljevstvo i narod da te nisu našli. 11A sada ti kažeš: 'Idi, reci svome gospodaru: "Evo Ilije!"' 12I dogodit će se da ću ja otići od tebe, a Duh Jahvin odnijet će te ne znam kamo. Potom ću doći javiti Ahabu, a on te neće naći te će me ubiti. A tvoj se sluga boji Jahve od svoje mladosti. 13Zar nije javljeno mome gospodaru što sam učinio kad je Izebela ubijala Jahvine proroke? Sakrio sam stotinu ljudi od Jahvinih proroka, po pedeset u pećinu, i opskrbljivao ih kruhom i vodom. 14A sada ti kažeš: 'Idi, reci svome gospodaru: "Evo Ilije!"', a on će me ubiti." 15A Ilija reče: "Živ Jahve Sebaot, pred kojim stojim, doista ću mu se danas pokazati." 16Obadija ode ususret Ahabu i javi mu, a Ahab ode ususret Iliji. 17Kad Ahab vidje Iliju, reče mu: "Jesi li ti taj upropastitelj Izraela?" 18On reče: "Nisam ja unesrećio Izraela, nego ti i dom tvoga oca, jer ste ostavili Zapovijedi Jahve i pošao si za Baalima. 19Sada pošalji i skupi k meni sav Izrael na goru Karmel, te četiri stotine i pedeset Baalovih proroka i četiri stotine Ašerinih proroka koji jedu za Izebelinim stolom." 20Ahab posla po sve sinove Izraelove i okupi proroke na goru Karmel. 21Ilija pristupi svem narodu i reče: "Do kada ćete hramati na dvije strane? Ako je Jahve Bog, idite za Njim, a ako je Baal, idite za njim." Ali narod mu ne odgovori ni riječi. 22Ilija reče narodu: "Ja sam ostao sâm kao Jahvin prorok, a Baalovih je proroka četiri stotine i pedeset ljudi. 23Neka nam daju dva junca. Neka izaberu sebi jednoga junca, rasijeku ga i polože na drva, a vatru neka ne pale. A ja ću pripremiti drugoga junca i položiti ga na drva, a vatru neću paliti. 24Vi zazovite ime svojega boga, a ja ću zazvati Ime Jahvino. Bog koji odgovori vatrom, On je Bog." Sav narod odgovori: "Dobra je riječ." 25Tada Ilija reče Baalovim prorocima: "Izaberite sebi jednoga junca i pripremite ga prvi, jer vas je mnogo. Zazovite ime svoga boga, a vatru ne stavljajte." 26Uzeše junca kojega im dade i pripremiše ga. Zazivahu ime Baala od jutra do podneva govoreći: "Baale, usliši nas!" Ali ne bijaše ni glasa ni onoga koji odgovara. I skakahu oko žrtvenika kojega načini. 27U podne Ilija im se naruga i reče: "Vičite snažnim glasom, jer on je bog! Možda je zamišljen, ili se povukao, ili je na putu; možda spava, pa će se probuditi." 28Tada zavikaše jakim glasom i, po svojem običaju, zarezivahu se mačevima i kopljima sve dok se krv nije prolila po njima. 29Kad je prošlo podne, proricahu sve do prinošenja žrtve, ali nije bilo ni glasa, ni onoga tko bi odgovorio, niti koga da obrati pažnju. 30Tada Ilija reče svemu narodu: "Pristupite k meni!" I sav narod pristupi k njemu, a on popravi srušeni Jahvin Žrtvenik. 31Ilija uze dvanaest kamenova, prema broju plemena sinova Jakova, kojemu je bila upućena Jahvina Riječ: "Izrael će biti tvoje ime." 32Od tog kamenja izgradi Žrtvenik u Ime Jahvino i načini jarak oko Žrtvenika, zapremine dviju mjera sjemena. 33Zatim složi drva, rasiječe junca i stavi ga na drva, pa reče: "Napunite četiri vrča vodom i izlijte na paljenicu i na drva!" 34Onda reče: "Ponovite!" I ponoviše. Reče: "Učinite i treći put!" I učiniše i treći put. 35Voda poteče uokolo Žrtvenika te vodom napuni i jarak. 36U vrijeme prinošenja žrtve, pristupi prorok Ilija i reče: "Jahve, Bože Abrahamov, Izakov i Izraelov, neka se danas zna da si Ti Bog u Izraelu, a ja Tvoj sluga, i da sam po Tvojoj Riječi učinio sve ove stvari. 37Usliši me, Jahve, usliši me, da spozna ovaj narod da si Ti, Jahve, Bog, i da si Ti natrag okrenuo njihovo srce." 38Nato pade Jahvin oganj i proždre paljenicu, drva, kamenje i prašinu, te poliza vodu koja bijaše u jarku. 39Vidje to sav narod, padoše na svoja lica i rekoše: "Jahve, On je Bog! Jahve, On je Bog!" 40Ilija im reče: "Uhvatite proroke Baalove, neka nitko od njih ne umakne!" I oni ih uhvatiše, a Ilija ih spusti do potoka Kišona i ondje ih pokla. 41Ilija reče Ahabu: "Uzađi, jedi i pij, jer čuje se huk kiše." 42Ahab uzađe da jede i pije, a Ilija uzađe na vrh Karmela, pognu se do zemlje i stavi lice među koljena. 43Reče svome sluzi: "Uspni se i pogledaj prema moru." On se uspe, pogleda i reče: "Nema ničega." A on reče: "Vrati se sedam puta." 44A sedmoga puta reče: "Evo, mali oblak, kao čovječji dlan, uzlazi od mora." Zatim reče: "Uzađi, reci Ahabu: 'Upregni i siđi, da te kiša ne zaustavi.'" 45Ubrzo zatim Nebesa se zamračiše od oblaka i vjetra te pade velika kiša. Ahab uzjaha i pođe u Jizreel. 46A Ruka Jahvina bijaše na Iliji, te on opasa svoja bedra i potrča pred Ahabom sve do Jizreela.