Prva knjiga o Kraljevima 20

1Ben-Hadad, kralj Arama, okupi svu svoju vojsku. Uz njega su bila trideset i dva kralja s konjima i bojnim kolima. Potom uzađe, opsjede Samariju i napade je. 2Posla glasnike u grad Ahabu, kralju Izraela, i reče mu: "Ovako veli Ben-Hadad: 3'Tvoje srebro i tvoje zlato moje je, a tvoje žene i tvoji najbolji sinovi moji su.'" 4Kralj Izraela odgovori: "Po tvojoj riječi, gospodaru moj, kralju! Tvoj sam ja i sve što je moje." 5Glasnici se vratiše i rekoše: "Ovako kaže Ben-Hadad: 'Poslao sam k tebi s porukom: Svoje srebro i svoje zlato, svoje žene i svoje sinove dat ćeš meni. 6Zasigurno ću sutra u ovo doba poslati k tebi svoje sluge; oni će pretražiti tvoju kuću i kuće tvojih slugu. Sve što tvojim očima bude dragocjeno, stavit će u svoje ruke i odnijeti.'" 7Tada kralj Izraela pozva sve starješine zemlje i reče: "Shvatite, molim vas, i vidite da ovaj traži zlo, jer je poslao k meni po moje žene i moje sinove, po moje srebro i moje zlato, a ja mu to nisam uskratio." 8Tada mu svi starješine i sav narod rekoše: "Ne slušaj i ne pristaj!" 9I reče glasnicima Ben-Hadadovim: "Recite mome gospodaru kralju: 'Sve što si prvi put poručio svome sluzi, učinit ću, ali ovu stvar ne mogu učiniti.'" I odoše glasnici te mu odnesoše odgovor. 10I posla k njemu Ben-Hadad i reče: "Neka mi bogovi tako učine i tako neka dodaju, ako praha Samarije bude dovoljno za pregršti svemu narodu koji ide za mnom!" 11A kralj Izraela odgovori: "Recite: 'Neka se ne hvali onaj koji se opasuje kao onaj koji se raspasuje.'" 12Kad je čuo ovu riječ, dok su on i kraljevi pili u šatorima, reče svojim slugama: "Postavite se!" I postaviše se protiv grada. 13I gle, prorok pristupi Ahabu, kralju Izraela, i reče: "Ovako govori Jahve: 'Jesi li vidio sve ovo veliko mnoštvo? Evo, Ja ga danas predajem u tvoju ruku i znat ćeš da sam Ja Jahve.'" 14Ahab reče: "Po kome?" A on odgovori: "Ovako govori Jahve: 'Po mladićima pokrajinskih knezova.'" Ahab upita: "Tko će započeti rat?" A on odgovori: "Ti!" 15On prebroji mladiće knezova pokrajina, i bijaše ih dvjesto trideset i dva. Poslije njih prebroji sav narod, sve sinove Izraela, sedam tisuća. 16Izađoše u podne, dok se Ben-Hadad opijao u šatorima – on i kraljevi, trideset i dva kralja što mu pomagahu. 17Mladići upravitelja pokrajina izađoše prvi. Ben-Hadad posla ljude, a oni mu javiše: "Ljudi su izašli iz Samarije." 18A on reče: "Ako su izašli za mir, uhvatite ih žive, a ako su izašli za rat, žive ih uhvatite." 19I ovi izađoše iz grada: momci pokrajinskih upravitelja i vojska koja je išla za njima. 20Svatko udari svoga protivnika. Aramejci pobjegoše, a Izrael ih je progonio. Ben-Hadad, kralj Arama, umače na konju s konjanicima. 21Tada izađe kralj Izraela i udari na konje i bojna kola te zada Aramu velik udarac. 22Prorok pristupi kralju Izraela i reče mu: "Idi, ojačaj se i dobro promisli što ćeš učiniti, jer po isteku godine kralj Arama kreće na tebe." 23A sluge kralja Arama rekoše mu: "Njihov Bog je Bog planina, stoga su bili jači od nas. Ali borit ćemo se s njima u ravnici i zacijelo ćemo biti jači od njih. 24I učini ovo: ukloni kraljeve, svakoga s njegova mjesta, i postavi upravitelje umjesto njih. 25A ti okupi sebi vojsku kakva je vojska koju si izgubio, konja za konja i kola za kola. Borit ćemo se s njima u ravnici i zacijelo ćemo biti jači od njih." On posluša njihov glas i učini tako. 26Sljedeće godine Ben-Hadad prebroji Aramejce te uzađe u Afek u rat s Izraelom. 27Sinovi Izraelovi prebrojaše se i opskrbiše te im pođoše ususret. Utaboriše se sinovi Izraelovi nasuprot njima kao dva mala stada koza, a Aram ispuni zemlju. 28Pristupi Božji čovjek kralju Izraela i reče: "Ovako kaže Jahve: Zato što su Aramejci rekli: 'Jahve je Bog brda, a On nije Bog dolina', dat ću sve ovo veliko mnoštvo u tvoju ruku i znat ćete da sam Ja Jahve." 29Utaboriše se jedni nasuprot drugima sedam dana. A sedmoga dana započe bitka, te sinovi Izraelovi pobiše Aramejce, stotinu tisuća pješaka u jednome danu. 30Preostali pobjegoše u grad Afek, a zidina pade na dvadeset i sedam tisuća preostalih ljudi. Ben-Hadad pobježe i uđe u grad, u unutarnju odaju. 31Njegove mu sluge rekoše: "Evo, čuli smo da su kraljevi doma Izraelova milosrdni kraljevi. Stavimo kostrijet oko svojih bokova i užad na svoje glave te izađimo pred kralja Izraelova; možda će ti sačuvati život." 32Opasaše tako kostrijet oko svojih bokova i staviše užad na glave, pa dođoše kralju Izraela i rekoše: "Tvoj sluga Ben-Hadad kaže: 'Neka živi, molim te, duša moja!'" A on reče: "Je li još živ? On je moj brat." 33Ljudi su tražili znak, te su ga požurili uhvatiti za riječ i rekli: "Tvoj je brat Ben-Hadad." A on reče: "Idite, dovedite ga." Tada Ben-Hadad izađe k njemu, a on ga uzvede na kola. 34Reče mu: "Gradove koje je moj otac uzeo od tvoga oca vratit ću, i postavit ćeš sebi trgove u Damasku, kao što ih je moj otac postavio u Samariji." "A ja ću te u savezu otpustiti." I sklopi s njim savez te ga otpusti. 35A neki čovjek od proročkih sinova reče svome drugu po Riječi Jahvinoj: "Udari me, molim te!" Ali ga čovjek odbi udariti. 36Tada mu reče: "Zato što nisi poslušao glas Jahvin, evo, kad odeš od mene, udarit će te lav." Ode on od njega, a lav ga nađe i udari ga. 37Tada nađe drugoga čovjeka i reče: "Udari me, molim te!" Taj ga čovjek snažno udari i rani. 38Prorok ode, stade kralju na put i preruši se povezom preko očiju. 39Dok je kralj prolazio, on povika kralju i reče: "Tvoj je sluga izašao usred bitke, i gle, čovjek skrenu, dovede k meni čovjeka i reče: 'Čuvaj ovoga čovjeka! Ako doista nestane, tvoj će život biti umjesto njegova života, ili ćeš odvagnuti talent srebra.'" 40A dok je tvoj sluga bio zauzet ovamo i onamo, njega nestade." Tada mu kralj Izraela reče: "Takva je tvoja presuda, sam si je odredio." 41On žurno ukloni povez sa svojih očiju, a kralj Izraela prepozna da je on jedan od proroka. 42I reče mu: "Ovako govori Jahve: 'Zato što si iz ruke otpustio čovjeka kojega sam Ja odredio za uništenje, tvoj će život biti umjesto njegova života, a tvoj narod umjesto njegova naroda.'" 43Kralj Izraela ode svojoj kući, mrk i gnjevan, te dođe u Samariju.