Druga knjiga o Samuelu 3

1Rat dugo trajaše između kuće Saulove i kuće Davidove . David ne prestajaše jačati, kuća Saulova ne prestajaše slabiti. 2Sinovi se rodiše Davidu, u Hebronu. Njegov prvi rođeni bi Amnon, od Ahinoame Izreelove; 3drugi, Kileav, od Abigajle, žene Nabalove, iz Karmela; treći Absalom, sin od Make, kćeri Talmajeve, kralja Gesurskog . 4četvrti, Adonijas, sin Haguitin; peti, Sefatja, sin Abitalin; 5 sesti, Jitream, od Egle, žene Davidove. Oni se rodiše Davidu, u Hebronu. 5 6Za vrijeme dok trajaše rat između kuće Saulove i kuće Davidove, Abner, on, ojačavaše svoj položaj u kući Saulovoj. 7Saul bijaše imao jednu suložnicu koja se zvaše Rispa kćer Ajavljeva. Išbošet reče Abneru: ”Zašto si ti išao k suložnici mog oca ?“ 8Na te riječ i Abner zapade u strahovit gnjev i on reče: ” Jesam li ja jedna judejska pasja glava? Danas, ja vjerno postupam prema kući oca tvoga Saula, prema njegovoj braći i prema njegovim prijateljima. Ja te nisam pustio pasti u ruke Davidu. A sada, ti mi stavljaš zamjerke da skrećem s tom zenom, danas! 9Nek Bog učini Abneru to i tako još, ako ja ne učinim za Davida ono što mu je GOSPOD prisegao: 10oduzeti kraljevstvo kući Saulovoj i uspraviti prijestol Davidov nad Izraelom i nad Judom od Dana do Ber-Ševe . “ 11Išbošet ne mogaše uzvratiti ni jednu riječ Abneru, jer ga se plašio. 12Abner posla glasnike Davidu u svoje vlastito ime. On je rekao:”Čija je zemlja?“ I:”Zaključi sa mnom savez i ja ti pružam ruku za pripojiti sav Izrael.“ 13David odgovori: ” Dobro. Ja ću sklopiti jedan savez s tobom. Ja ti tražim samo jednu stvar: Ne dolazi pred mene, a da mi najprije ne dovedeš Mikalu, kćer Saulovu, kad se budeš predstavljao. “ 14David posla glasonoše Išbošetu, sinu Saulovu. On je rekao: ” Daj mi moju ženu Mikal, koju sam ja stekao za stotinu prepucija filistinskih. “ 15Išbošet posla za uzeti ju od njenog muža, Paltijela, sina Laiševa. 16Njen je muž doprati. Sve do Bahurima, on ju slijediše plačući. Ali, Abner mu reče: ” Odlazi, vrati se! “ I on se vrati. 17Abner pozva pregovarače sa *starješinama Izraelovim. On ime reče: ” Ima već dugo vremena da vi želite imati Davida za kralja. 18Sad je čas da se zauzmete. U stvari, GOSPOD je izjavio glede Davida: Rukom mojeg sluge Davida, ja ću spasiti moj narod Izrael iz ruku Filistincima iz ruke svih njihovih neprijatelja. “ 19Abner povjeri to u uši Benjaminitima. Potom Abner ode povjeriti u uši Davidu, u Hebron, sve za sto imade dopuštenje od Izraela i sve kuće Benjaminove. 20Abner, praćen od dvadeset ljudi, dođe naći Davida u Hebronu. David pripravi jednu gozbu Abneru i njegovim pratiteljima. 21Abner reče Davidu: ” Ja ću se se dati na okupljanje sveg Izraela kod mog gospodara kralja. Oni će zaključiti jedan savez s tobom i ti ćeš vladati svuda gdje to želiš. “ David pusti otići Abnera i ovaj ode u miru. 22Ali sluge Davidove i Joab vratiše se iz pohoda, donoseći jedan ogroman plijen. Abner ne bijaše više u Hebronu, kod Davida, pošto ga ovaj bijaše pustio otići u miru. 23Kad Joab i sva njegova vojska bijahu došli, rekoše Joabu: ” Abner, sin Nerov, došao je kod kralja i ovaj ga je pustio otići u miru. “ 24Joab dođe kod kralja i reče mu: ” Što si to učinio? Evo Abner je došao kod tebe! Zašto si ga pustio otići tako? * 25Ti poznaješ Abnera, sina Nerovog: on je došao obmanuti te, za saznati putove tvoje i sve što ti činiš. “ 26Izišao od Davida, Joab posla izaslanike na trag Abnerov. Oni ga vratiše od žusterne u Siru, a da to David ne zna. 27Kad se Abner bi vratio u Hebron, Joab ga povuce u stranu u unutrašnjost vrata, kao za porazgovarati s njim spokojno. Ondje, on ga smrtno udari u trbuh, za osvetiti krv svojeg brata Azahela. 28Kad David to doznade, on izjavi: ” Ja i kraljevstvo moje nedužni smo zauvijek pred GOSPODOM, za krv Abnerovu, sina Nerova. 29Nek padne na glavu Joaba i sve obitelji njegove! Nek ne prestane biti u kući Joabovoj ljudi pogođenih odljevom ili leprom, ili koji drže vreteno, ili koji padaju od mača, ili koji manjkaju kruhom! “ 30To je zbog toga što je on pogubio njihovog brata Azahela u bitci kod Gabaona da Joab i njegov brat Abišaj bijahu ubili Abnera. 31David reče Joabu i svem narodu koji bijaše s njim: ”*Rastrgajte svoju odjeću, pripašite si *torbe, i ožalite Abnera. “ I Kralj David iđaše iza nosila. 32Ukopaše Abnera u Hebronu. Kralj se rasplaka nad grobom Abnerovim i sav narod proli suze. 33Potom kralj načini jednu tuđžaljku o Abneru. On kaže: ” Da li je trebalo da Abner umre jednom besramnom smrti? 34Tvoje ruke ne bijahu u lancima, ne staviše tvoje noge u okove. Kao sto se pada pred zločincima, ti si pao. “ I sav narod se dade u plač nad njim. 35Sav narod dođe potom uzeti nešto hrane u Davida dok jos bijaše dan. Ali, David načini ovu prisegu: ” Nek Bog mi učini to i opet tako ako, prije zalaska sunca, ja okusim kruha ili bilo što da jest! “ 36Sav to narod saznade i odobri; isto tako, sve sto je činio kralj nailaziše na odobravanje kod sveg naroda. 37Sav narod i sav Izrael razumješe, onog dana, da ubojstvo Abnerovo, sina Nerova, ne bijaše djelo kraljevo. 38Kralj reče svojim slugama: ” Ne znate li vi da jedan poglavar, jedan veliki čovjek je pao danas u Izraelu? 39Ja, danas, ja sam slab, usprkos *kraljevskom pomazanju, a ti ljudi tamo, sinovi Serujaovi, tvrđi su od mene. Ali, nek GOSPOD vrati zlome prema zlobi njegovoj! “