Druga knjiga o Samuelu 3

1Rat između kuće Šaulove i kuće Davidove bijaše dug. David je neprestano jačao, a kuća Šaulova bivala je sve slabija. 2Davidu se u Hebronu rodiše sinovi, a njegov prvenac bijaše Amnon, od Ahinoame Jizreelke. 3A njegov drugi bijaše Kileab, od Abigajile, žene Nabala Karmelićanina, te treći Abšalom, sin Maake, kćeri Tolmaja, kralja Gešura. 4Četvrti Adonija, Hagitin sin, i peti Šefatja, Abitalin sin. 5A šesti bijaše Jitream, od Egle, žene Davidove. Ovi su rođeni Davidu u Hebronu. 6Dok je trajao rat između kuće Šaulove i kuće Davidove, Abner jačaše u kući Šaulovoj. 7A Šaul je imao suložnicu, a ime joj bijaše Rispa, kći Ajina. Tada on reče Abneru: "Zašto si ušao k suložnici moga oca?" 8Abner se silno razgnjevi zbog Išbaalovih riječi i reče: "Zar sam ja Judina pasja glava? Danas iskazujem milost kući tvoga oca Šaula, njegovoj braći i njegovim prijateljima i nisam te predao u Davidovu ruku, a ti mi danas predbacuješ krivnju zbog te žene! 9Ovako neka Bog učini Abneru i ovako neka mu doda, jer kako se Jahve zakleo Davidu, tako ću mu doista učiniti: 10prenijeti kraljevstvo iz Šaulove kuće i uspostaviti Davidovo prijestolje nad Izraelom i nad Judom, od Dana do Beer Šebe." 11I ne mogaše više uzvratiti Abneru ni riječi, od straha pred njim. 12Abner posla glasnike k Davidu u svoje ime i poruči: "Čija je zemlja? Sklopi svoj savez sa mnom i gle, moja će ruka biti s tobom da okrenem k tebi sav Izrael." 13On reče: "Dobro, ja ću sklopiti s tobom savez, samo jednu stvar tražim od tebe: nećeš vidjeti moje lice ako prije ne dovedeš Mikalu, kćer Šaulovu, kada dođeš vidjeti moje lice." 14David posla glasnike k Išbaalu, Šaulovu sinu, govoreći: "Daj mi moju ženu Mikalu, koju sam sebi zaručio za stotinu filistejskih obrezaka." 15Išbaal posla te je uze od njezina muža, od Paltiela, sina Lajiševa. 16Njezin je muž išao s njom, neprestano plačući za njom do Bahurima. Tada mu Abner reče: "Idi, vrati se." I on se vrati. 17A Abner uputi riječ starješinama Izraelovim: "Već odavno tražite Davida za kralja nad sobom. 18Sada to učinite, jer Jahve reče o Davidu: 'Rukom Svoga sluge Davida spasit ću Svoj narod Izrael iz ruke Filistejaca i iz ruke svih njihovih neprijatelja.'" 19Abner je govorio i na uši Benjaminu, a potom je Abner otišao u Hebron govoriti na uši Davidu sve što bijaše dobro u očima Izraela i u očima svega doma Benjaminova. 20Abner dođe k Davidu u Hebron i s njim dvadeset ljudi, a David priredi gozbu Abneru i ljudima koji bijahu s njim. 21Abner reče Davidu: "Ustat ću, poći i okupiti sav Izrael kod svoga gospodara kralja. Oni će s tobom sklopiti savez, pa ćeš kraljevati nad svime što ti duša poželi." David potom otpusti Abnera, te on ode u miru. 22I gle, sluge Davidove i Joab dođoše s pohoda i donesoše sa sobom velik plijen. A Abner ne bijaše s Davidom u Hebronu, jer ga on bijaše otpustio te on ode u miru. 23Joab i sva vojska koja bijaše s njim dođoše, a tada javiše Joabu: "Abner, sin Nerov, došao je kralju, a on ga je otpustio te je otišao u miru." 24Joab dođe kralju i reče: "Što si učinio? Gle, Abner je došao k tebi. Zašto si ga otpustio te je potpuno otišao? 25Poznaješ Abnera, Nerova sina: došao je da te prevari, da dozna tvoje odlaske i dolaske i da sazna sve što činiš." 26Joab izađe od Davida i posla glasnike za Abnerom. Oni ga vratiše od studenca Sire, a David to nije znao. 27Abner se vrati u Hebron, a Joab ga odvede u sredinu vrata da bi s njim u tajnosti govorio. Ondje ga udari u trbuh te on umrije zbog krvi njegova brata Asahela. 28Nakon toga David ču i reče: "Ja i moje kraljevstvo čisti smo pred Jahvom dovijeka od krvi Abnera, sina Nerova. 29Neka padne na glavu Joabovu i na sav dom oca njegova, i neka ne nestane iz doma Joabova onaj s izljevom, ni gubavac, ni onaj koji se oslanja na štaku, ni onaj koji pada od mača, ni onaj koji oskudijeva kruhom!" 30A Joab i njegov brat Abišaj ubiše Abnera zato što je u bitci u Gibeonu usmrtio njihovoga brata Asahela. 31Tada David reče Joabu i svemu narodu koji bijaše s njim: "Razderite svoju odjeću, opašite kostrijet i naričite pred Abnerom." A kralj David iđaše za odrom. 32Pokopaše Abnera u Hebronu. Kralj podiže svoj glas i zaplaka nad grobom Abnerovim, a zaplaka i sav narod. 33Kralj zatuži za Abnerom i reče: "Zar smrću bezumnika umire Abner? 34Tvoje ruke ne bijahu vezane niti tvoje noge u mjedene okove sputane. Pao si kao što se pada pred sinovima nepravde!" I sav narod još više zaplaka nad njim. 35Tada dođe sav narod dati Davidu jesti kruha dok je još bio dan, a David se zakle govoreći: "Neka mi Bog tako učini i tako neka doda, ako prije zalaska sunca okusim kruha ili bilo što drugo!" 36Sav to narod uvidje i bi mu po volji, kao što je i sve što je kralj činio bilo dobro u očima svega naroda. 37Onoga dana sav narod i sav Izrael spoznaše da usmrćenje Abnera, sina Nerova, ne bijaše od kralja. 38I reče kralj svojim slugama: "Zar ne znate da je danas pao knez i velikan u Izraelu? 39A ja sam danas slab, premda pomazani kralj, a ovi ljudi, Sarvijini sinovi, okrutniji su od mene. Neka Jahve uzvrati činitelju zla prema njegovu zlu."