Druga knjiga o Samuelu 12

1GOSPOD posla Natana Davidu. On ga ode potražiti i reče mu: ” Bijahu dva čovjeka u jednom gradu, jedan bogat, a drugi siromah. 2Bogataš imaše mnogo ovaca i goveda. 3Siromah ne imaše ništa, izuzev jednu ovčicu, jednu malenu, koju bijaše kupio. On ju je hranio. Ona je rasla kod njega zajedno s njegovom djecom. Ona je jela od njegovog obroka, ona pijaše iz njegovog vrča, ona spavaše u njegovim rukama. Ona bijaše za njega kao jedna kćer. 4Jedan gost stiže kod bogataša. On ne imade srca uzeti od svojih ovaca i svojih goveda za pripravljanje objeda putniku stiglom kod njega. On uze siromahovu ovčicu i pripravi ju čovjeku došavšem k njemu. “ 5David pade u strahovitu srdžbu protiv tog čovjeka i reče on Natanu: ” živ bio GOSPOD, on zaslužuje smrt, čovjek koji je to učinio. 6A od ovčice dat će se četverostruka naknada, zato što je učinio to i što nije imao srca. “ 7Natan reče Davidu: ” Taj čovjek, to si ti! Tako govori GOSPOD, Bog Izraelov: Ja sam taj koji te *pomazao kao kralja Izraelovog i ja sam taj koji te iščupao iz ruke Saulove. 8Ja sam ti dao kuću tvojeg gospodara i stavio ti u ruke žene tvojeg gospodara; ja sam ti dao kuću Izraelovu i Judinu; a ako je to premalo, ja ću ti dodati toliko. 9Zašto si ti dakle prezrio riječ GOSPODOVU čineći ono što on prezire? Ti si udario mačem Urija Hitita. Ti si uzeo njegovu ženu za učiniti ju svojom ženom, ti si ga ubio mačem sinova Amonovih. 10Eh dobro, mač se neće nikad odstraniti od kuće tvoje, jer si me prezrio i što si uzeo ženu Uriju Hititu da bi bila tvojom ženom. 11Ovako govori GOSPOD: Evo ja ću učiniti da iskrsne tvoja nesreća iz tvoje vlastite kuće. Ja ću uzeti tvoje žene na tvoje vlastite oči i dat ću ih drugom. On će spavati s tvojim ženama pod očima ovog sunca . 12Jer ti, ti si činio to u potaji, ali ja, ja ću uraditi to pred svim Izraelom i na suncu. “ 13David tad reče Natanu: ” Ja sam zgriješio protiv GOSPODA. “ Natan reče Davidu: ” GOSPOD, sa svoje strane, je prešao preko tvojeg grijeha. Nećeš umrijeti. 14Ali, budući da si ti, u toj stvari, ozbiljno uvrijedio GOSPODA ili radije, njegove neprijatelje, sin koji ti je rođen, umrijet će. “ 15I Natan ode kući. GOSPOD udari dijete koje žena Urijeva bijaše rodila Davidu, i on pade bolestan. 16David se obrati Bogu za maloga. On poče *postiti i, kad se noću vraćaše kući, on bi ležao na zemlji. 17Starješine iz njegove kuće zahtijevaše od njega da ga dignu, ali on odbi i ne uze nikakve hrane. 18Sedmog dana, dijete umrije. Sluge Davidove strahovaše njemu reći da dijete bijaše mrtvo. Oni si u stvari govoriše: ” Dok dijete bijaše živo, mi smo mu govorili, ali on nas nije slušao. Sada, kako mu reći: Dijete je mrtvo? Zbila bi se nesreća! “ 19David vidje da njegove sluge o nečem šuškaju između sebe i David shvati da dijete bijaše mrtvo. David tada reče svojim slugama: ”Je li to, dijete, umrlo?“ Oni rekoše:” Ono je mrtvo. “ 20Tada, David se diže sa zemlje, opra se, namirisa i presvuće odjeću; potom on uđe u Kuću GOSPODOVU i pokloni se. Kad se vratio kući svojoj, on zamoli da mu se posluži objed i on jede. 21Njegove mu sluge rekoše: ”Što ti to tamo radiš? “ Kad dijete bijaše živo, ti si postio i plakao radi njega, a sada kad je dijete mrtvo, ti se podižeš i ti jedeš! “ 22On reče: ” Dok dijete još bijaše živo, ja postih i plakah, jer sebi govorih: Tko zna? Možda će GOSPOD imati milosti za mene i dati da dijete živi. 23Ali sada, ono je mrtvo. Zašto bih postio? Hoću li ga ja povratiti? Ja sam taj koji će otići k njemu, ali ono, ono neće vratiti se k meni.“ 24 25i posla reći to po posredovanju *proroka Natana. I on mu dade ime Jedidja tj. Ljubljeni od GOSPODA radi GOSPODA. 26Joab napade Rabu sinova Amonovih i domože se kraljevskog grada. 27Joab dakle posla glasonoše Davidu. On reče: ” Ja sam napao Rabu. Ja sam se čak domogao grada voda . 28Sada dakle, prikupi ostatak naroda, dođi opsjesti grad i domoći ga se, inače ja ću ga se domoći sam i on će nositi moje ime . “ 29David sakupi sav narod, pođe za Rabu, napade ju i domože je se. 30On skide krunu njihovom kralju s glave, njena težina bijaše jedan talenat zlata, s dragim kamenjem; ona bi stavljena na glavu Davidu. I on odnese plijen iz grada u ogromnoj količini. 31A njegovo pučanstvo, on ga posla da rukuje pilom, željeznim klinovima i željeznim sjekirama. On njih zaposli na prešanju cigala . Tako je on učinio za sve gradove sinova Amonovih. Potom David i sav puk vratiše se u Jeruzalem.