Druga knjiga o Samuelu 12

1Jahve posla Natana k Davidu. On dođe k njemu i reče mu: "U jednom gradu bijahu dva čovjeka, jedan bogat, a drugi siromašan. 2Bogataš imaše veoma mnogo ovaca i goveda. 3A siromah nije imao ništa, osim jedne male ovčice koju je kupio. Othranio ju je i ona je odrasla zajedno s njim i s njegovim sinovima. Jela je od njegova zalogaja, pila iz njegove čaše i ležala u njegovu krilu; bila mu je kao kći. 4I dođe putnik k bogatom čovjeku, a njemu bijaše žao uzeti od svojih ovaca i goveda da pripremi gostu koji mu je došao, nego uze ovčicu siromaha te je pripremi čovjeku koji mu je došao." 5I Davidov se gnjev silno raspali na onoga čovjeka te on reče Natanu: "Živ Jahve, čovjek koji je ovo učinio zaslužuje smrt. 6A ovcu će nadoknaditi četverostruko zato što je učinio to djelo i što se nije smilovao." 7Natan reče Davidu: "Ti si taj čovjek! Ovako govori Jahve, Bog Izraelov: 'Ja te pomazah za kralja nad Izraelom i Ja te izbavih iz ruke Šaulove. 8Dao sam ti kuću tvoga gospodara i žene tvoga gospodara u tvoje naručje. Dao sam ti dom Izraela i Jude, a ako je to malo, dodao bih ti još toliko. 9Zašto si prezreo Riječ Jahvinu čineći zlo u Njegovim očima? Uriju Hetita udario si mačem, njegovu si ženu uzeo sebi za ženu, a njega si ubio mačem sinova Amonovih. 10A sada, mač nikada neće odstupiti od tvoje kuće, zato što si Me prezreo i uzeo ženu Urije Hetita da ti bude žena.' 11Ovako govori Jahve: 'Evo, Ja podižem na tebe zlo iz tvoga doma; uzet ću tvoje žene pred tvojim očima i dati ih tvome bližnjemu, a on će leći s tvojim ženama pred ovim suncem. 12Jer ti si to učinio u tajnosti, a Ja ću učiniti ovu stvar pred svim Izraelom i pred suncem.'" 13David reče Natanu: "Sagriješio sam Jahvi." A Natan reče Davidu: "I Jahve je uklonio tvoj grijeh, nećeš umrijeti. 14Ali budući da si u ovoj stvari potpuno prezreo Jahvine neprijatelje, i sin koji ti se rodio zacijelo će umrijeti. 15Natan ode svojoj kući. A Jahve udari dijete koje je Davidu rodila Urijina žena, te se ono razbolje. 16David je molio Boga za dječaka. Postio je, ušao, prenoćio i ležao na zemlji. 17Tada ustadoše starješine njegove kuće nad njim da ga podignu sa zemlje, ali on ne htjede, niti blagovaše s njima kruha. 18A sedmoga dana dijete umrije. Davidove sluge bojahu se javiti mu da je dijete umrlo. Jer rekoše: "Gle, dok je dijete bilo živo, govorili smo mu, a on ne posluša naš glas. Pa kako ćemo mu reći da je dijete umrlo? Učinit će zlo!" 19David vidje da njegove sluge šapuću među sobom i shvati da je dijete umrlo. Tada David reče svojim slugama: "Je li dijete umrlo?" A oni rekoše: "Umrlo je." 20Tada David usta sa zemlje, opra se, pomaza se i promijeni svoje haljine. Zatim uđe u Kuću Jahvinu i pokloni se. Potom dođe u svoju kuću, zatraži te mu postaviše kruh, i on jede. 21Njegove mu sluge rekoše: "Kakva je to stvar koju si učinio? Radi živoga djeteta postio si i plakao, a kada je dijete umrlo, ustao si i jeo kruh." 22On reče: "Dok je dijete još bilo živo, postio sam i plakao, jer sam rekao: 'Tko zna? Smilovat će mi se Jahve i dijete će živjeti.' 23A sada je mrtav. Zašto da postim? Mogu li ga još vratiti? Ja odlazim k njemu, a on se neće vratiti k meni." 24David utješi svoju ženu Bat-Šebu, uđe k njoj i leže s njom. Ona rodi sina i nazva ga Salomon, a Jahve ga voljaše. 25I posla po proroku Natanu, a on mu nadjenu ime Jedidja radi Jahve. 26Joab se borio protiv Rabe sinova Amonovih i zauzeo kraljevski grad. 27Potom Joab posla glasnike k Davidu i reče: "Napao sam Rabu i zauzeo grad voda. 28Sada skupi ostatak naroda, utabori se oko grada i osvoji ga, da ne osvojim ja grad pa se mojim imenom prozove." 29David skupi sav narod, pođe na Rabu, napade je i zauze je. 30I uze krunu s Malkomove glave, a težina joj bijaše talenat zlata s dragocjenim kamenom, i bi stavljena na Davidovu glavu. A iz grada iznese veoma mnogo plijena. 31A narod koji bijaše u njemu izvede i postavi ga uz pilu, željezne pijuke i željezne sjekire te ga odvede u ciglanu. Tako učini svim gradovima Amonovih sinova. Potom se David i sav narod vratiše u Jeruzalem.