Druga knjiga o Samuelu 13

1I dogodi se poslije toga: Abšalom, sin Davidov, imao je lijepu sestru imenom Tamara, te nju zavoli Amnon, sin Davidov. 2Amnonu bijaše toliko tjeskobno zbog svoje sestre Tamare da se razbolio, jer ona bijaše djevica, a u Amnonovim je očima bilo nemoguće išta joj učiniti. 3A Amnon imaše prijatelja, a ime mu bijaše Jonadab, sin Šimeja, Davidova brata; a Jonadab bijaše vrlo mudar čovjek. 4I reče mu: "Zašto si, kraljev sine, iz jutra u jutro tako slab? Zar mi nećeš reći?" A Amnon mu reče: "Volim Tamaru, sestru svoga brata Abšaloma." 5Jonadab mu reče: "Legni na svoju postelju i pravi se bolestan. I doći će tvoj otac vidjeti te, a ti mu reci: 'Molim te, neka dođe moja sestra Tamara i nahrani me kruhom; neka pred mojim očima pripremi hranu da vidim i jedem iz njezine ruke.'" 6Amnon leže i pričini se bolesnim. Kralj ga dođe vidjeti, a Amnon reče kralju: "Molim te, neka dođe moja sestra Tamara i umijesi pred mojim očima dva kolača, da jedem iz njezine ruke." 7Tada David posla poruku Tamari u kuću: "Idi, molim te, u kuću svoga brata Amnona i pripravi mu jelo." 8Tamara ode u kuću svoga brata Amnona, a on je ležao. Uze tijesto, umijesi ga, oblikova kolače pred njegovim očima i ispeče te kolače. 9Tada ona uze tavu i istrese je preda nj, ali on odbi jesti. Amnon reče: "Izvedite svakoga od mene!" I svi iziđoše od njega. 10Amnon reče Tamari: "Donesi jelo u sobu da jedem iz tvoje ruke." Tamara uze kolače koje je napravila te ih donese svome bratu Amnonu u sobu. 11Kad mu je prinijela da jede, on ju uhvati i reče joj: "Dođi, lezi sa mnom, sestro moja!" 12A ona mu reče: "Ne, brate moj, ne sili me, jer se tako ne čini u Izraelu. Ne čini ovo bezumlje! 13A ja, kamo ću odnijeti svoju sramotu? A ti ćeš biti kao jedan od bezumnika u Izraelu. A sada, molim te, govori s kraljem, jer me on neće uskratiti tebi." 14Ali on ne htjede poslušati njezin glas, nego je svlada, ponizi je i leže s njom. 15Tada je Amnon zamrzi veoma velikom mržnjom, jer mržnja kojom ju je mrzio bijaše veća od ljubavi kojom ju je ljubio. I reče joj Amnon: "Ustani, idi!" 16A ona mu reče: "Ne, ovo veliko zlo, da me otjeraš, veće je od onoga drugoga koje si sa mnom učinio." Ali on je ne htjede poslušati. 17Pozva svoga mladića, poslužitelja svoga, i reče: "Otjerajte, molim, ovu od mene van i zaključaj vrata za njom!" 18A na njoj bijaše haljina dugih rukava, jer su takve ogrtače nosile kraljeve kćeri djevice. Tada je njegov sluga izvede van i zaključa vrata za njom. 19Tamara uze pepeo i stavi ga na glavu te razdrije šarenu tuniku koja bijaše na njoj. Zatim stavi ruku na glavu i ode vičući u hodu. 20Njezin brat Abšalom reče joj: "Je li tvoj brat Amnon bio s tobom? A sada, sestro moja, šuti. On je tvoj brat, ne uzimaj k srcu ovu stvar." I Tamara ostade shrvana u kući svoga brata Abšaloma. 21A kralj David ču sve te riječi i vrlo se razgnjevi. 22A Abšalom ne progovori s Amnonom ni zla ni dobra, jer je Abšalom mrzio Amnona zato što je ponizio njegovu sestru Tamaru. 23Nakon dvije godine Abšalom je imao strigače u Baal Hasoru, koji je kod Efrajima, te Abšalom pozva sve kraljeve sinove. 24Abšalom dođe kralju i reče: "Evo, tvoj sluga ima strigače. Molim te, neka kralj i sluge njegove pođu sa slugom tvojim." 25A kralj reče Abšalomu: "Ne, sine moj, molim te, ne idimo svi, da ti ne budemo na teret." On navaljivaše na njega, ali ne htjede ići, nego ga blagoslovi. 26Abšalom reče: "Ako ne, neka, molim te, moj brat Amnon pođe s nama." A kralj mu reče: "Zašto da ide s tobom?" 27Abšalom navali na njega, te on posla s njim Amnona i sve kraljeve sinove. 28Abšalom zapovjedi svojim slugama: "Pazite sad, kad se Amnonovo srce razveseli od vina i ja vam rečem: 'Udarite Amnona!', ubijte ga. Ne bojte se. Zar vam nisam ja zapovjedio? Budite jaki i budite junaci!" 29Abšalomove sluge učiniše Amnonu onako kako je Abšalom zapovjedio. Zatim ustaše svi kraljevi sinovi, uzjaha svatko na svoju mazgu i pobjegoše. 30I dok oni bijahu na putu, stiže vijest Davidu: "Abšalom je pobio sve kraljeve sinove i od njih ne ostade ni jedan." 31Kralj ustade, razdrije svoje haljine i leže na zemlju, a svi njegovi sluge stajahu razdrtih haljina. 32Tada Jonadab, sin Davidova brata Šimeja, odgovori: "Neka moj gospodar ne govori da su pobili sve mladiće, kraljeve sinove. Mrtav je samo Amnon, jer to bijaše određeno po Abšalomovoj riječi od dana kada je on osramotio njegovu sestru Tamaru. 33A sada, neka moj gospodar kralj ne uzima k srcu riječ da su svi kraljevi sinovi mrtvi, nego je mrtav samo Amnon." 34A Abšalom pobježe. Mladić na straži podiže svoje oči i vidje: gle, brojan narod ide putem iza njega, obronkom planine. 35Jonadab reče kralju: "Gle, dođoše kraljevi sinovi. Prema riječi tvoga sluge, tako je i bilo." 36Tek što je završio govoriti, gle, dođoše kraljevi sinovi, podigoše svoj glas te zaplakaše; a i kralj i sve njegove sluge plakali su veoma velikim plačem. 37Abšalom pobježe i ode k Talmaju, sinu Amihudovu, kralju Gešura. A on tugovaše za svojim sinom sve dane. 38A Abšalom pobježe i ode u Gešur te ostade ondje tri godine. 39Kralj David čeznuo je otići k Abšalomu, jer se utješio za Amnonom koji bijaše umro.