Druga knjiga o Samuelu 16
1David je malo prešao vrh, i gle, Siba, sluga Meribaalov, iziđe mu u susret s parom osamarenih magaraca, a na njima dvjesto kruhova, sto grozdova suhog grožđa, sto ljetnih plodova i mješina vina. 2Kralj reče Sibi: "Što će ti ovo?" A Siba odgovori: "Magarci su za kraljev dom, za jahanje i ratovanje, kruh i ljetno voće mladićima za jelo, a vino za piće umornomu u pustinji." 3Kralj upita: "A gdje je sin tvoga gospodara?" A Siba reče kralju: "Evo, boravi u Jeruzalemu, jer je rekao: 'Danas će mi dom Izraelov vratiti kraljevstvo moga oca.'" 4Kralj reče Sibi: "Evo, tvoje je sve što pripada Mefibošetu." A Siba reče: "Klanjam se, neka nađem milost u tvojim očima, gospodaru moj, kralju." 5I dođe kralj David do Bahurima, a gle, odande izlazi čovjek iz obitelji kuće Šaulove. Ime mu bijaše Šimej, sin Gerin. Neprestano je izlazio i proklinjao. 6Bacao je kamenje na Davida i na sve sluge kralja Davida, a sav narod i svi junaci bili su s njegove desne i lijeve strane. 7I ovako reče Šimej u svom proklinjanju: "Odlazi, odlazi, krvniče i ništarijo! 8Jahve je vratio na tebe svu krv kuće Šaulove, umjesto kojega si kraljevao, a Jahve je predao kraljevstvo u ruke tvoga sina Abšaloma. I evo te u tvojoj nesreći, jer si krvnik." 9Tada Abišaj, sin Sarvijin, reče kralju: "Zašto ovaj mrtvi pas proklinje moga gospodara kralja? Neka prijeđem, molim te, i skinem mu glavu!" 10A kralj reče: "Što ja imam s vama, sinovi Sarvijini? Ako on tako proklinje i ako mu je Jahve rekao: 'Proklinji Davida!', tko će reći: 'Zašto si tako učinio?'" 11Tada reče David Abišaju i svim svojim slugama: "Evo, moj sin koji je izašao iz moje utrobe traži moj život, a kamoli sada ovaj Benjaminovac! Pustite ga i neka proklinje, jer mu je Jahve rekao. 12Možda će Jahve vidjeti moju nevolju i uzvratiti mi dobro umjesto njegove današnje kletve." 13David i njegovi ljudi iđahu putem, a Šimej iđaše obronkom brda usporedo s njim. Išao je i neprestano proklinjao, bacao prema njemu kamenje i dizao prašinu. 14Kralj i sav narod koji bijaše s njim dođoše umorni te ondje odahnuše. 15A Abšalom i sav narod, ljudi Izraelovi, dođoše u Jeruzalem, a Ahitofel bijaše s njim. 16Kada je Hušaj Arčanin, prijatelj Davidov, stigao k Abšalomu, Hušaj reče Abšalomu: "Živio kralj! Živio kralj!" 17Tada Abšalom reče Hušaju: "Zar je to tvoja vjernost prema tvome prijatelju? Zašto nisi pošao sa svojim prijateljem?" 18A Hušaj reče Abšalomu: "Ne, nego onoga koga je izabrao Jahve, ovaj narod i svaki čovjek Izraela, njegov ću biti i s njim ću boraviti. 19A kao drugo, kome ću ja služiti? Zar ne njegovu sinu? Kao što sam služio pred tvojim ocem, tako ću biti i pred tobom." 20Potom Abšalom reče Ahitofelu: "Dajte savjet što ćemo učiniti." 21Ahitofel reče Abšalomu: "Uđi k suložnicama svoga oca koje je ostavio da čuvaju kuću. Tada će sav Izrael čuti da si se omrazio svome ocu i ohrabrit će se svi koji su s tobom." 22Razapeše tako Abšalomu šator na krovu, pa Abšalom uđe k inočama svoga oca pred očima svega Izraela. 23Ahitofelov savjet, koji je davao u one dane, bijaše kao kad čovjek upita za Božju Riječ; takav bijaše svaki Ahitofelov savjet, i Davidu i Abšalomu.