Druga knjiga o Samuelu 1

1Nakon Šaulove smrti, David se vratio potukavši Amalečane i ostao u Siklagu dva dana. 2Trećega dana, gle, dođe čovjek iz tabora, od Šaula. Haljine mu bijahu razderane, a na glavi mu zemlja. Pri dolasku k Davidu pade na zemlju i pokloni se. 3David mu reče: "Odakle dolaziš?" A on mu reče: "Pobjegao sam iz tabora Izraelova." 4David mu reče: "Što se dogodilo? Reci mi, molim te." A on reče: "Narod je pobjegao iz bitke, mnogi su iz naroda pali i poginuli, a umrli su i Šaul i njegov sin Jonatan." 5David reče mladiću koji mu je to javljao: "Kako znaš da je umro Šaul i njegov sin Jonatan?" 6Mladić koji mu je javljao reče: "Slučajno sam se našao na gori Gilboi, i gle, Šaul bijaše naslonjen na svoje koplje, a bojna kola i konjanici sustigoše ga. 7Okrenu se za sobom, ugleda me i pozva, a ja rekoh: 'Evo me!' 8Reče mi: 'Tko si ti?' A ja mu rekoh: 'Ja sam Amalečanin.' 9Tada mi reče: 'Stani, molim te, nada me i usmrti me, jer me obuzela muka, a sva je duša moja još u meni.' 10Stadoh nad njim i usmrtih ga, jer sam znao da neće preživjeti nakon svoga pada. Zatim uzeh krunu koja mu bijaše na glavi i narukvicu koja mu bijaše na ruci, te ih donijeh ovamo svome gospodaru." 11Nato David uhvati svoju odjeću i razdrije je, a tako učiniše i svi ljudi koji bijahu s njim. 12Naricali su, plakali i postili do večeri za Šaulom i za njegovim sinom Jonatanom, za Jahvinim narodom i za domom Izraelovim, jer padoše od mača. 13David reče mladiću koji mu je to javio: "Odakle si?" A on reče: "Ja sam sin čovjeka došljaka, Amalečanina." 14David mu reče: "Kako se nisi bojao pružiti svoju ruku da usmrtiš Jahvina pomazanika?" 15Tada David pozva jednoga od mladića i reče: "Pristupi i nasrni na njega!" Ovaj ga udari, te on umrije. 16David mu reče: "Neka tvoja krv padne na tvoju glavu, jer su tvoja usta posvjedočila protiv tebe: 'Ja usmrtih Jahvina pomazanika.'" 17I narika David ovu tužaljku nad Šaulom i nad njegovim sinom Jonatanom. 18I reče da se sinovi Judini uče luku; evo, to je zapisano u Knjizi Pravednikovoj. 19Ljepoto Izraela, na tvojim si visinama probodena! Kako padoše junaci! 20Ne govorite u Gatu, ne navješćujte na ulicama Aškelona, da se ne vesele kćeri filistejske, da ne kliču kćeri neobrezanih. 21Gore gilbojske, neka ne bude rose ni kiše na vama, ni polja s prinosima, jer ondje je okaljan štit junaka, štit Šaulov, nepomazan uljem. 22Od krvi probodenih, od masti junaka, luk Jonatanov nije se povlačio natrag i mač Šaulov nije se vraćao prazan. 23Šaul i Jonatan, ljubljeni i mili, u životu svome i u smrti svojoj ne rastadoše se. Od orlova bijahu brži, od lavova jači. 24Kćeri Izraelove, plačite za Šaulom, koji vas odijevaše u grimiz i raskoš, koji stavljaše zlatan nakit na vašu odjeću. 25Kako padoše junaci usred bitke! Jonatane, proboden si na svojim visinama! 26Tjeskobno mi je zbog tebe, brate moj Jonatane! Bio si mi veoma drag. Tvoja mi je ljubav bila čudesnija od ljubavi žena. 27Kako padoše junaci i propade ratno oružje!