Druga knjiga o Samuelu 20
1A ondje se zatekao čovjek opak, imenom Šeba, sin Bikrijev, Benjaminovac. On zatrubi u rog i reče: "Nemamo mi udjela u Davidu ni baštine u sinu Jišajevu! Svatko k svojim šatorima, Izraele!" 2Tako svi ljudi Izraela odstupiše od Davida i pođoše za Šebom, sinom Bikrijevim, a ljudi Jude prionuše uza svoga kralja, od Jordana do Jeruzalema. 3David dođe u svoju kuću u Jeruzalem. Kralj uze deset inoča koje bijaše ostavio da čuvaju kuću te ih stavi pod stražu. Opskrbljivao ih je, ali k njima nije ulazio. Bijahu zatvorene do dana svoje smrti, kao udovice živoga muža. 4I reče kralj Amasi: "Sazovi mi Judine ljude za tri dana, a ti stani ovdje." 5Amasa ode sazvati Judu, ali zakasni preko roka koji mu je odredio. 6David reče Abišaju: "Sada će nam Bikrijev sin Šeba nanijeti više zla nego Abšalom. Ti uzmi sluge svoga gospodara i pođi u potjeru za njim, da sebi ne nađe utvrđene gradove i umakne našim očima." 7Za njim izađoše Joabovi ljudi, Kerećani, Pelećani i svi junaci; izađoše iz Jeruzalema u potjeru za Šebom, sinom Bikrijevim. 8Oni bijahu kod velikog kamena koji je u Gibeonu, a Amasa dođe pred njih. Joab bijaše odjeven u svoju odoru, a preko nje nosio je mač pripasan o boku u koricama. On iskorači, a mač ispade. 9Joab reče Amasi: "Jesi li dobro, brate moj?" I Joabova desna ruka uhvati Amasu za bradu da ga poljubi. 10Amasa se nije čuvao mača u Joabovoj ruci, te ga on njime udari u trbuh i prosu mu utrobu na zemlju. Nije mu ponovio udarac i on umrije. A Joab i njegov brat Abišaj potjeraše za Šebom, sinom Bikrijevim. 11A jedan od Joabovih mladića stade nad njim i reče: "Kome je mio Joab i tko je za Davida, neka pođe za Joabom!" 12A Amasa se valjao u krvi usred puta. Kad čovjek vidje da se sav narod zaustavlja, ukloni Amasu s puta u polje i baci na njega odjeću, vidjevši da svatko tko dođe do njega staje. 13Kada je uklonjen s puta, svaki je čovjek prošao za Joabom u potjeru za Šebom, sinom Bikrijevim. 14Prošao je kroza sva plemena Izraelova sve do Abel Bet Maake, a svi se Beriti okupiše te također pođoše za njim. 15I dođoše te ga opsjedoše u Abel Bet Maaki. Nasuše nasip prema gradu koji stajaše uz predziđe, a sav narod koji bijaše s Joabom rušio je zid da ga obori. 16Tada povika mudra žena iz grada: "Slušajte! Slušajte! Recite, molim vas, Joabu: 'Priđi ovamo da ti govorim.'" 17On joj se približi, a žena upita: "Jesi li ti Joab?" On reče: "Jesam." Ona mu reče: "Poslušaj riječi svoje sluškinje." A on odgovori: "Slušam." 18Ona reče: "Nekoć se uistinu govorilo: 'Neka svakako pitaju u Abelu', i tako bi završili. 19Ja sam od mirnih i vjernih u Izraelu, a ti tražiš da uništiš grad i majku u Izraelu. Zašto zatireš Baštinu Jahvinu?" 20Joab odgovori i reče: "Daleko, daleko bilo od mene da zatrem i uništim! 21Nije o tome riječ, nego je čovjek s Efrajimove gore, imenom Šeba, sin Bikrijev, podigao ruku na kralja, na Davida. Predajte samo njega i otići ću od grada." A žena reče Joabu: "Evo, njegova će ti glava biti bačena preko zida." 22Tada žena dođe k svemu narodu u svojoj mudrosti. Odrubiše glavu Šebi, sinu Bikrijevu, i baciše je Joabu. On zatrubi u rog te se raziđoše od grada, svatko k svojim šatorima, a Joab se vrati u Jeruzalem kralju. 23Joab bijaše nad svom vojskom Izraelovom, a Jojadin sin Benaja nad Kerećanima i nad Pelećanima. 24Adoram bijaše nad prisilnim radom, a Jošafat, sin Ahiludov, bijaše zapisničar. 25Ševa bijaše pisar, a Sadok i Ebjatar svećenici. 26I Jairanin Ira također bijaše Davidov svećenik.