Knjiga proroka Ezekiela 20

1Sedme godine, petog mjeseca, desetog u mjesecu, nekoliko *starješina Izraelovih dođe tražiti savjet u GOSPODA. Oni sjedoše pred mene. 2Bi jedna riječ GOSPODOVA za mene: 3”Sine čovjekov; govori starješinama Izraelovim. Ti ćeš im reći: Ovako govori Gospodin BOG: Jeste li to došli da biste me pitali za savjet? života mu moga! Ja se ne puštam pitati za savjet od vas! proročanstvo Gospodina BOGA. 4Ne trebaš li im ti suditi, da suditi im, sine čovjekov? Daj im spoznati gnusnosti njihovih otaca. 5Ti ćeš im reći: Ovako govori Gospodin BOG: U dan kad sam ja izabrao Izrael, ja sam prisegao, dignute ruke, potomstvu doma Jakovljeva; ja sam se dao spoznati njima, u zemlji Egipat; ja im prisegoh, dignute ruke, govoreći: Ja sam GOSPOD vaš Bog. 6Tog dana, ja im prisegoh, dignute ruke, da ću ih izvesti iz Egipta, u pravcu zemlje koju bijah istražio za njih, jednu zemlju obilujuću medom i mlijekom, raskošnu među zemljama. 7Ja im rekoh: Nek svatko odbaci užase koje ima pred očima; ne prljajte se s idolima egipatskim; ja sam GOSPOD vaš Bog. 8Ali, oni se pobuniše protiv mene i ne htjedoše me slušati; nitko ne odbaci užase koje imaše pred očima i oni ne napustiše idole iz Egipta. Ja rekoh tada: Ja ću sasuti gnjev svoj na njih, ići ću sve do kraja svoje srdžbe protiv njih, u sred zemlje Egipta. 9Međutim ja se stavih na djelo radi imena svog, da ne bude oskvrnjeno u očima naroda među kojima oni obitavaše. Ja se dadoh spoznati njima, pred očima tih naroda, izvodeći ih iz zemlje Egipta. 10Ja ih izvedoh iz zemlje Egipta i odvedoh ih u pustinju. 11Ja im dadoh svoje zakone i naučih ih svojim običajima, koji daju živjeti čovjeku koji ih primijenjuje. 12Dadoh im također svoje *šabate da bude jedan znak između njih i mene, da se zna da sam to ja, GOSPOD, koji ih posveti. 13Ali, dom Izraelov se pobuni protiv mene u pustinji; oni ne idoše prema mojim zakonima, oni opdbaciše moje običaje koji daju živjeti čovjeku koji ih primijenjuje. Oni stalno oskvrnjivahu moje šabate. Ja tada rekoh: Ja ću sručiti svoj gnjev na njih, u pustinji, za istrijebiti ih. 14Međutim, ja se stavih na djelo zbog imena svog, da ne bude oskvrnjeno u očima naroda pred čijim ih pogledom bijah izveo. 15Iznova, ja im prisegoh dignute ruke, u pustinji: ja ih neću uvesti u zemlju koju im bijah dao, zemlju obilujuću mlijekom i medom, prekrasnu među svim zemljama. 16Jer, oni bijahu prezreli moje običaje, oni ne bijahu išli prema mojim zakonima, oni bijahu oskvrnuli moje šabate; to je zato što njihovo srce slijediše njihove idole. 17Ali, moje oko imade sućuti za njih, ja ih ne hotijah uništiti; ja ih ne istrijebih u pustinji. 18Ja rekoh njihovim sinovima u pustinji: Ne idite prema zakonima svojih otaca, ne držite se njihovih običaja, nemojte se prljati njihovim idolima. 19Ja sam GOSPOD, vaš Bog: hodite prema mojim zakonima, pridržavajte se mojih običaja i vršite ih. 20Držite moje šabate svetima; oni su znak između mene i vas, da se zna da sam ja GOSPOD, vaš Bog. 21Ali, sinovi se pobuniše protiv mene; oni ne hodiše prema mojim zakonima, oni ne primijenjivaše moje običaje, oni ih ne vršiše; to je milošću njihovom da čovjek živi vršeći ih. Oni oskvrnuše moja šabate. Ja tada rekoh: Ja ću sasuti gnjev svoj na njih, ići ću sve do kraja srdžbe svoje protiv njih, u pustinji. 22Međutim, ja povukoh ruku svoju i stavih se na djelo zbog imena svoga, da ne bude oskvrnjeno među narodima na očigled kojima ja ih izvedoh. 23Iznova, ja im prisegoh dignute ruke, u pustinji: ja ću ih raspršiti među narodima i rastepsti među zemljama. 24To je zato što ne bijahu vršili mojih običaja, što bijahu prezreli moje zakone, što bijahu oskvrnuli moje šabate i bijahu slijedili očima idole otaca svojih. 25što više, ja im sam dadoh zakone koji ne bijahu dobri i običaje koji ne daju živjeti. 26Ja ih zaprljah milodarima njihovim: žrtvovanjima svih prvorođenih; to bijaše za udariti ih opustošenjem, da bi spoznali da sam ja GOSPOD. 27To je zašto, govori kući Izraelovoj, sine čovjekov; ti ćeš njima reći: Ovako govori Gospodin BOG: neprekidno vaši oci su me vrijeđali svojom nevjernošću. 28Ja ih uvedoh u zemlju koju bijah prisegao, dignute ruke, dati im. Oni pogledaše svaki brijeg povišeni i svako gusto drvo; ondje oni nudiše svoje žrtve, ondje oni činiše darovanja svojih milodara ništavnih, ondje oni položiše svoje mirise utažujuće i ondje prosuše svoje libacije . 29Ja im rekoh: što je to povišeno mjesto kojem vi idete? Oni ga zvaše *visokim mjesto sve do ovog dana. 30To je zašto, reci kući Izraelovoj: Ovako govori Gospodin BOG: Dakle! vi ste se zaprljali slijedeći ponašanje svojih otaca, prostituirajući se s njihovim užasima! 31Kad vi donosiste svoje darove, kad vi pronosiste svoje sinove kroz vatru, vi ste se prljali svim svojim idolima sve do ovog dana! a ja, ja da se pustim pitati za savjet od vas, kućo Izraelova? života mi moga proročanstvo Gospodina BOGA ja se neću pustiti pitati za savjet od vas. 32To što vlada vašim duhovima ne će uspjeti; vi ste uzalud rekli: Mi hoćemo biti kao narodi što su, služiti drvetu i kamenu. 33života mi moga proročanstvo Gospodina BOGA to je snažnom rukom, ispruženom rukom, prosipajući gnjev svoj, da ću ja vladati nad vama. 34Dakle snažnom rukom, ispruženom rukom, prosipajući gnjev svoj, ja ću vas izvesti iz sredine naroda i ja ću vas prikupiti izvan zemalja kamo bijaste razasuti. 35Ja ću vas odvesti u pustinju naroda i ondje, licem u lice, ja ću uspostaviti svoje pravo nad vama. 36Kao što sam bio uspostavio svoje pravo nad vašim očevima, u pustinji Egipta, tako ću ja učiniti s vama proročanstvo Gospodina BOGA. 37Ja ću vas provesti pod pastirski štap i uvesti u svezu saveza. 38Ja ću ukloniti od vas one koji su pobunjeni i razjareni protiv mene; ja ću ih izvesti iz zemlje gdje su izbjegli, ali oni ne će stupiti na tle Izraelovo: tada ćete vi spoznati da sam ja GOSPOD. 39Glede vas, kućo Izraelova, ovako govori Gospodin BOG: Nek svatko ide služiti svoje idole; ali po tome vidjet će se dobro ne slušate li me. Tada vi ne ćete više skrnaviti moje sveto ime svojim darovima i svojim idolima. 40Jer, to je na mojoj svetoj planini; na visokoj planini Izraelovoj proročanstvo Gospodina BOGA to je ondje da će me služiti sav dom Izraelov, nastanjen sav u zemlji; ondje ću ja njih primiti i prihvatiti vaše predujmove, najbolje od vaših milodara, od svega što mi budete posvetili. 41U isto vrijeme kad i utažujući miris, ja ću vas primiti, dok budem vas izveo iz sredine naroda i dok vas budem prikupio izvan zemalja gdje bijaste razasuti. Putem vas, ja ću pokazati svoju svetost u očima naroda. 42Vi ćete spoznati da sam ja GOSPOD kad vas budem vodio na tle Izraelovo, u zemlju koju bijah prisegao, dignute ruke, dati ocima vašim. 43Ondje, vi ćete se sjetiti svojeg ponašanja i svih djela kojima ste se bili uprljali; gađenje će vam se popeti do lica, zbog svih zlodjela koje bijaste počinili. 44Vi ćete spoznati da sam ja GOSPOD, kad budem postupio s vama zbog svojeg imena, a ne zbog vaše ružnog ponašanja i vaših pokvarenih djela, dome Izraelov proročanstvo Gospodina BOGA. “