Ali, sinovi se pobuniše protiv mene; oni ne hodiše prema mojim zakonima, oni ne primijenjivaše moje običaje, oni ih ne vršiše; to je milošću njihovom da čovjek živi vršeći ih. Oni oskvrnuše moja šabate. Ja tada rekoh: Ja ću sasuti gnjev svoj na njih, ići ću sve do kraja srdžbe svoje protiv njih, u pustinji.
Međutim, ja povukoh ruku svoju i stavih se na djelo zbog imena svoga, da ne bude oskvrnjeno među narodima na očigled kojima ja ih izvedoh.
Iznova, ja im prisegoh dignute ruke, u pustinji: ja ću ih raspršiti među narodima i rastepsti među zemljama.
To je zato što ne bijahu vršili mojih običaja, što bijahu prezreli moje zakone, što bijahu oskvrnuli moje šabate i bijahu slijedili očima idole otaca svojih.
što više, ja im sam dadoh zakone koji ne bijahu dobri i običaje koji ne daju živjeti.
Iznova, ja im prisegoh dignute ruke, u pustinji: ja ću ih raspršiti među narodima i rastepsti među zemljama.
I ja im još podigoh ruku svoju u pustinji da ću ih rasijati po narodima i razasuti po zemljama.
גַּם אֲנִי נָשָׂאתִי אֶת יָדִי לָהֶם בַּמִּדְבָּר לְהָפִיץ אֹתָם בַּגּוֹיִם וּלְזָרוֹת אוֹתָם בָּאֲרָצֽוֹת
gam 'aniy nasa'tiy 'et yadiy lahem bamidbar lehafiyts 'otam bagoyim ulzarot 'otam ba'aratsot
Bilješke i bookmarkovi dostupni su prijavljenim čitateljima. Prijavi se da bi spremao komentare uz stihove.