Knjiga proroka Ezekiela 22

1Bi jedna riječ GOSPODOVA za mene: 2” Slušaj, sine čovjekov, ne trebam li ja suditi, da, suditi krvoločni grad i dati mu spoznati sve njegove gnusnosti? 3Ti ćeš reći: To je jedan grad koji prosipa krv u svojoj sredini, koji proizvodi svoje idole kod sebe, ako je dobro uprljan! 4Krvlju koju si ti prolio, okrivio si sebe; idolima koje si načinio, ti si se zaprljao; tako si ti dao primaknuti svoj dan, ti si prišao kraju svojih godina. To je zašto, ja pravim od tebe jedan predmet srama za narode, i predmet poruge za sve zemlje. 5Blizu ili udaljeni, oni će se smijati tebi, jer tvoje je ime zaprljano, a tvoja razuzdanost preobilna. 6Kod tebe, prinčevi Izraelovi prolijevaju krv, svaki prema snazi svoje ruke. 7Kod tebe, preziru se otac i majka; u sred tebe, čini se nasilje nad izbjeglicom; kod tebe iskorištava se siroče i udovica. 8Ti prezireš moje svetinje, ti skrnaviš moje *šabate. 9Kod tebe, ima klevetnika koji nagovaraju prolijevati krv; kod tebe, jede se na svim planinama; u sred tebe, počinjavaju se sramote. 10Kod tebe, otkriva se očeva golotinja; kod tebe, zloupotrebljava se žena u stanju *nečistoće. 11Jedan počinjava gnusnost sa ženom bližnjega svoga; drugi bludom prlja snahu i kod tebe, jedan drugi zloupotrebljava sestru svoju, kćer oca svoga. 12Kod tebe, prihvaća se poklon za proliti krv; ti primaš lihvu kaišarenja; ti se koristiš nasiljem protiv bližnjega svoga; a mene, ti zaboravljaš! proročanstvo Gospodina BOGA. 13Evo kako ja lupam rukama, zbog dobiti koju si napravio, i zločina počinjenih u sredini svojoj. 14Hoće li tvoje srce izdržati, hoće li tvoje ruke ostati krjepka, u dane kad ja budem vodio spor tvoj? Ja, GOSPOD, ja govorim i ja ispunjavam. 15Ja ću te raspršiti među narodima i razasuti po zemljama; ja ću staviti kraj na nečistoću koja je kod tebe. 16Ti si se uprljao sam u očima naroda, ali ti ćeš spoznati da sam ja GOSPOD.“ 17Bi jedna riječ GOSPODOVA za mene: 18” Sine čovjekov, kuća Izraelova je postala za mene kao zgura . Svi, oni da su od srebra, bronce, kositra, željeza, olova, postali su zgura u sred talionice. 19To je zašto, ovako govori Gospodin BOG: Budući da ste svi vi postali zgura, eh dobro, ja ću vas sakupiti u sred Jeruzalema: 20gomila srebra, bronce, željeza, olova, kositra, u sred talionica, da podjari vatra, sve do točke taljenja; isto u mojem gnjevu, ja ću vas sakupiti, ja ću vas staviti u talionicu i dat ću vas istaliti. 21Ja ću vas sakupiti i duhnut ću na vas vatru svoje jarosti; ja ću vas istaliti u sred Jeruzalema. 22Kao što se srebro tali u sred talionice, tako ću ja vas istaliti u sred Jeruzalema; tada ćete vi spoznati da sam ja GOSPOD koji sasipa na vas svoj gnjev. “ 23Bi jedna riječ GOSPODOVA za mene: 24” Sine čovjekov, reci Jeruzalemu da je on jedna zemlja koja nije bila očišćena, koja nije primila kišu u dan gnjeva. 25Ima jedna urota njegovih *proroka u sred njega. Kao jedan ričuči lav koji rastrgava svoju žrtvu, ždere se ljude; uzima ju se blaga i bogatstva; umnažaju se udovice u gradu. 26Njegovi su svećenici prekršili moj zakon, oskvrnuli moje svetinje; oni nisu odijelili sveto od bezbožnog; oni nisu dali spoznati razliku između čistog i nečistog; oni su zatvrili oči pred mojim šabatima i ja bijah oskvrnjen u sred njih. 27Njegovi poglavari u sred njega kao vukovi su što rastrgavaju jednu žrtvu, spremni proliti krv, uništavati ljude za izvući korist iz tog. 28Njegovi proroci premazuju ih žbukom; oni imaju viđenja ništavna i lažna predskazanja: oni kažu: Ovako govori Gospodin BOG, a da GOSPOD nije govorio. 29Ljudi u zemlji vrše nasilje, počinjavaju grabeže; iskorištava se nesretne i sirote; čini se nasilje nad izbjeglicom, krši se njegovo pravo. 30Ja sam među njima tražio jednog čovjeka koji bi ponovo podigao zid, koji bi opstao preda mnom, na breši, za dobro zemlje: nisam ga našao. 31Tada sam na njih sasuo svoju srdžbu; ja sam opteretio njihovu glavu njihovim ponašanjem proročanstvo Gospodina BOGA.