Knjiga Psalama 88

1Ravnatelju zbora; al-mâhalath le-hannôth . Od sinova Korejevih, 2GOSPODE, moj Bože spasitelju! Danju, noću, ja vapim prema tebi. 3Nek moja molitva stigne sve do tebe; prikloni uho mojoj žalbi. 4Jer moj je život prepunjen nesrećama i ja dotičem pakao. 5Računaju me u samrtnike; evo me poput jednog dokrajčenog čovjeka, 6evo me zatvorenog među mrtvima, kao žrtve položene u grob, a o kojima ti gubiš sjećanje jer one su odsječene od tebe. 7Ti si me odložio u dubine Jame, u Tmine, u ponore. 8Tvoj se srdžba oborila na mene; svakim od tvojih valova ti me satireš. 9Ti si udaljio od mene moje bliske; u njihovim očima, ti si od mene načinio jedan užas. Zatvoren, ja nemam izlaza. 10Moje su oči iscrpljene jadom. Ja te zazivan svaki dan, GOSPODE! Rukama otvorenim prema tebi . 11Hoćeš li ti načiniti jedno čudo za mrtve? Pokojnici hoće li se podići za tebe slaviti? 12U Grobu može li se reći tvoja vjernost, i u Ponoru može li se reći tvoja odanost? 13Tvoje čudo hoće li se upoznati u Tminama, i tvoja pravda u zemlji Zaborava? 14Ali ja, ja vapim prema tebi GOSPODE! Jutrom, moja molitva je već pred tobom. 15GOSPODE, zašto me odbaciti, sakriti mi tvoje lice? 16Nesretan, izmučen od djetinjstva, ja sam trpio tvoje užase i ja sam obezumljen . 17Tvoji su se bjesovi oborili na mene, tvoji su me užasi uništili. 18Svaki dan oni su me okružili kao vode, oni su me okružili odasvuda. 19Ti si udaljio od mene sudrugove i prijatelje; za bliske, ja imam tmine.